facepalm-250x141.19656.jpg

Od bezbojne redukcije rashlađenog i zamućenog egzistencijalnog mehura oko nas, deranjem, takoreći, tupim alatima realizma, svaki drugi put nas vodi u antirealizam podivljale budućnosti.

Gde vode oni putevi između neka ostane za tiho plakanje svakom od nas u samoći.

I na početku svakog tog drugog puta, svako malo, svako od nas poželi da napravi prvi korak, ali samo na kratko, antirealizam skladne prošlosti nudi sigurnost, i mi smo postali plašljivi da bi se od nje odlučno odvojili.

Evropa - pre neki dan se u blogo-prolazu dotakosmo blogo-drugar i ja Evrope, ali više kao noumenona, ideje kojoj u stvarnosti ne odgovara ništa, ili odgovara previše nekih drugih nejasnih entiteta, preletesmo preko kontekst-principa u prazničnoj žurbi.

I ja navijam za Evropu, šta god ona bila, ili za zapad, šta god on bio, pre nego što svim srcem počnem da navijam za svet.

 
2019-01-01 11:31:03
Planeta| Zabava| Život| Životni stil

Srećna Nova Godina

Milan Novković RSS / 01.01.2019. u 12:31

I puno uspeha u 2019!

Gledam retko kilav Bečki Koncert, a BBC doček mi bio jedan od boljih, i kako staro-rokerski da ne bude takav, uz Madness i Joolsa Hollanda, pa se mislim šta li nam nevidljive "sile" poručuju na ovaj način - od oca Kanta i "Out of the crooked timber of humanity no straight thing was ever made" do obaška pogubljenog (celom svojom karijerom) dirigenta Christiana Thielemanna (đe njega nađoše, ne zna se šta mu je kilavije, od vojnog marša koji posustaje zbog magle, valjda, do uštrojenih vikinga tamo negde pri severnim morima, pa od brze pokle do polke koja nešto "isporučuje", a igračima niko nije navio sat pa ih nema u koncertu) ... i odjednom mi sine - nekad "demonskoj moći nemačkog drevnog panteizma" je konačno zabijen glogov kolac u srce, a Kristijan je samo tu da nam to kaže - Kristijan je povukao pravu liniju.

Ajd šalim se malo, možda je Christian samo kupio diplomu negde na Balkanu, a probijao se preko mame i tate u životu, ionako se svako malo svađao sa boljima od sebe, pa odlazio, ... i dok tako, u stvari, ništa ne razmišljam sin mi je primetio da se mučim pa mi posle prvog dela koncerta ugasio televizor i pustio do daske Buena Vista Social Club,tako da više nisam morao da gledam zbunjene Japance u publici. Pa šta?!, - evo šta će svet spasiti - R&R, Baleti razni, Opera, ...

 

... al pod budnim okom nas starijih.

 
2018-11-22 22:32:28
Društvo| Ljubav| Muzika| Nostalgija| Život

U Rukama Anđela

Milan Novković RSS / 22.11.2018. u 23:32

Vozimo se sin i ja malopre u zagrejanim kolima po mračnijim, pustim, ali mirnim delovima Londona, sporo i opušteno, nigde ne žurimo, i slušamo lepu muziku na radiju.

I kreće divna pesma kanadske umetnice Sarah McLachlan, sa lepim nazivom Anđeo, koju su, onda, slušaoci prekrstili u isto tako lep, ako ne i lepši naziv U Rukama Anđela.

Kaže Sarah kako je pesmu napisala brzo i lako, pošto se bez napora saživela sa patnjama čoveka kojeg nije poznavala, muzičara Jonathana Melvoina, a koji je utehu u nepodnošljivom svetu našao u heroinu, koji je, onda, poslednjom prilikom predozirao.

Deda.19601.JPG 

Pa kaže kako ona nije nikad probala heroin, ali je iskusila tako beznadežne trenutke u životu iz kojih se izvlačila na razne načine.

 
2018-08-24 21:50:26
Društvo| Život| Životni stil

Slacker serenity

Milan Novković RSS / 24.08.2018. u 22:50

Ovo je blog o prevodu naslova ovog bloga na Srpski, umetničkom prevodu, naravno, inženjerski bih mogao pokušati i sam, ili prevodu neuhvatljive klasifikacije, pa udevanju ne prevoda, nego značenja, koje ume da se izmigolji čim pomislimo da smo ga naterali da nas gleda u oči, u ono zajedničko maglovitoj realnosti oko nas koje nas prati, the zajedničko, ne danima, nedeljama ili godinama, nego decenijama, ili celog života.

Pa udevanje značenja i ne baš ni u sve zajedničko u tom egzistencijalnom, za koje ne znamo da li je samo mehur oko naših pojedinačnih života kojeg ne umemo da se otresemo, ili su prostor-vreme prosto takvi kakvi jesu, dok se mnogi od nas, još prostije, na pojedinačan način krećemo u njemu, njima, prostor-vremenu.

SomePlace.19540.jpg 

Dakle, slacker serenity u i oko onoga što nam se čini kao tegoba celog života.

 

Kafka.19535.PNG

... i moderna šahovska otvaranja

Malopre, juče valjda, je dal porota negde u Kaliforniji, dal sudija pošto je porota u tamo nekom vremenu odradila svoj deo posla, donela odluku da je za rak jednog čoveka tamo kriv monsantov herbicid RoundUp, sa aktivnom supstancom Glyphosate, i dodelila čoveku odštetu od 289 miliona dolara (ako je neko ikad poželeo da fasuje rak zbog dobre odštete now is the time (ajd, blog je ionako već neko vreme zašao u domen crnog humora)).

Ponekom nestašnom geo-političkom do društveno-medijskom analitičaru bi već ovde bile oproštene uznemiravajuće osećajne niti kako „konspiracioni" teoretičari bede (to su oni što ne veruju novim izjavama proverenih lažova) pa ću ja, onako s kuka, da ispalim i korelaciono-kovarijantnu potencijalno-činjeničnu provokaciju da je nemački Bajer kupio Monsanto pre samo par meseci za preko 60 milijardi dolara.

 
2018-05-17 20:33:34
Nostalgija| Životni stil

Oduvaj mi šiške …

Milan Novković RSS / 17.05.2018. u 21:33

Siske.19461.jpg

... draga, dragi, druže stari .. nije bitno.

Igrom slučaja mi pali na pamet oni kučići sa šiškama preko očiju ponekad gde ne znamo šta im je napred, a šta nazad. Tj setio sam se i karikature gde je gospođa dovela kuče na pregled i veterinar kaže da je kuče u odličnom stanju s obzirom da je od prošlog pregleda bilo primorano da ide natraške pošto mu je na pogrešnoj strani vezan povodac.

Pa onda imaju i ona škotska goveda, poniji i lame razne, a umemo i mi, nekopitari, humans skoro, da se okitimo šiškama, što da ne, većini lepo izgledaju.

Šiške su mi, ovom prilikom, metafora, radije nego paralela, procesa gde nam do nekog trenutka ne ometaju pogled u svet, a onda, kako polako kaskamo kroz delove dotičnog one neprimetno padnu na oči - što je, samo po sebi, isto metafora, tj umetnički derivat nečega što bar nekima od nas samo pokriva bubuljice na čelu, ništa više.

 

hqdefault.19454.jpg

... kaže Vukajlija, je najčešći vid komunikacije između dva majmuna.

Ne, nisu mi neoliberalni partizani i četnici inspiracija, samo bih rizikovao da uvredim nekoliko pametnih komentatora, nego jedan zapadni neoliberalni ekonomista, protiv drugog zapadnog neoliberalnog ekonomiste, u, recimo, neću-tako-da-se-igram kritici kineskog Made in China 2025.

Primer zapadne „šeme", iz pera velikog Michaela Hudsona

 

U članku Nepromišljeno Nepromišljeni New Scientist nas podseća kako je još je 1925. godine filozof Bertrand Rasel otkrio toplu vodu objašnjavajući kako mi svi imamo tendenciju da mislimo da bi svet morao da se poravna prema našim predrasudama, dok bi hladnokrvan i pošten osvrt na neko suprotstavljeno mišljenje zahtevao neki ne krupan, nego sitan misaoni napor od nas, koji, onda, mi nešto i ne ulažemo, tačnije, u ogromnim i vrlo-većinskim količinama pre i vrlo-radije umiremo nego što se upuštamo i u to sitno razmišljanje na teme oko kojih su nam se sjatile predrasude.

To nam je evolucija podarila, jednim delom, iako od šume raznih obrazaca, principa i dijalektika nije lako povući liniju koja pokazuje gde jedan deo prestaje, a drugi počinje.

Delovi ko delovi, podareni, često se i preklapaju pod mešancem zvanim nature vs nurture, i po sred patnje zvane use it or loose it.

Alpha570.19325.jpg

 

Pa je ovo blog o izuzetnoj plastičnosti ljudskog mozga, koji se prevezuje i pomera, kako ga koristimo, tako da bi nam dao što bolju podršku za ono za šta ga koristimo - koska, mišić, mala siva ćelija - izgleda da nema neke velike razlike u osnovnom modelu „ponašanja" - efikasnost je prva violina među zvezdama vodiljama bildovanja svašta u nama, pa makar nam bila potrebna u podršci gledanja repriza od repriza jeftinih serija davno snimljenih.

 
2017-10-09 21:41:50
Filozofija| Umetnost| Zabava

Dinamika bojadisanja

Milan Novković RSS / 09.10.2017. u 22:41

U vreme boje novca, obojenih revolucija, boja prijateljstava i magije, boje vremena, ... boje po potrebi, srećne su postale boje koje mogu da se pohvale i sa nekoliko nijansi sivog, tačnije one što su pobegle od crno-belih, što jedan UK filozof kaže, „echo-chambers" društvenih mreža, u kojima jeka polako utiša, čega god da se dotaknemo, da bi donela izolovanu crnu, pa izolovanu belu, dal neke političke korektnosti ili nekorektnosti, slobode ili neslobode, duhovnog imanja ili nemanja.

 h.19192.jpg

Boja je i velika tema u filozofiji, našem „senzacionalističkom" shvatanju realnosti, kome je do Maksvela i sličnih, iako je uvek lepše pomisliti kako je ona tu da bi nam preko umetnosti ponudila nešto puniju od pune slobodu koju onda koristimo kao put u sledeće, više slobode, otkrivanje uvek novih niti sa kojima smo na tu realnost „nakačeni", ili niti koje smo povukli ali nismo uspeli da pokidamo kako smo pokušali da iz te realnosti iskočimo.

 

The Dr. Strangelove mi je došao na red metodom nasumičnog bacanja pogleda na srednju policu dela dnevne sobe sa filmovima, na godišnjem gde me sa desne strane mami špansko more, al nekako nedovoljno jako, pošto pobeđuje zov IoT senzora daleko u jednom severnom engleskom gradu, a koje moram da nadgledam povremeno pošto su nam to prve stotine senzora kod prvog klijenta u novom biznisu.

Pa tako sedim za kompjuterom veliki deo dana, senzori i IoT me već par godina podsećaju na nadolazeće, „dubinsko", uvezivanje sveta.

Tačnije, na red mi je došao Stenli K., pošto su Odisej i egzistencijalni clock supra-kategorijske teme, pa kako se mrdne malo ulevo tu je i jedan od najsmešnijih filmova ikad.

GRipper550.19163.jpg 

Satirično punjenje me podseća na blog, pomalo, dok se moderna geopolitika potrudila da je film smešniji nego ikad, i satiričniji nego ikad.

 

Milan Novković

Milan Novković
Datum rоđenja:  08.02.1958 Pol:  Muški Član od:  08.08.2006 VIP izbora:  131 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana