paralelni univerzum

 

            Duboko, kao kanjon Tare, u paralelnom univerzumu, teško je bilo odrediti gde je prvo počelo da se osipa. Ako bi zatvorio oči i zadržao udahnuti vazduh, mogao bi da zaroni na dno Jadrana i potraži početak. Posle bi mu nedostajalo kada. Mogao bi kao poskok da đipi u Trebinje i traži tamo, ali šanse za uspeh bile bi gole kao Leotar.

 

 

 

 

 
odrastanje u saveznoj državi virdžini

 
devojčica sa šibičičicama

 
Već sa devet ili deset godina, jer period pre vezan je samo za pelene i sline, postala sam iskrena izvođačica, kao čuveni izvođači radova, ceremonijalne magije. Bilo je tu svega, aromatičnih sveća kojima sam palila mirišljave papiriće, nehigijenski trend među devojčicama tih godina, indijskih štapića dogorelih ispred malih oltara od štapića sladoleda koje sam revnosno sakupljala ali nikada nisam poslala kako bih dobila stan ili auto. Zatim ozbiljnijih momenata s eteričnim uljima lavande i limunovog drveta ispred malo većih oltara, posvećenih punjenim životinjama, sve do otkrića tamjana. Ako bih htela da odredim početak mojih psihodeličnih iskustava, to je definitivno miris smole za kađenje. U jednom periodu života mi se toliko svidelo da idem u crkvu, verovatno zbog zadovoljavanja olfaktornih pobuda, da su moji inače pobožni roditelji kao i moje starije sestre, bili ozbiljno zabrinuti. Počela sam da volontiram, labavo uzevši, kao neki crkvenjak. Nemam pravu reč za moju tadašnju poziciju u hramu božijem pošto nije predviđeno da devojčice osnovnoškolskog uzrasta služe u crkvi, bilo čemu, ali lokalni paroh je bio meka duša, što bi sam za sebe rekao. Na sve to valja dodati da su mantijaši, naročito oni s fakulteta, bili na lošem glasu po pitanju malih dečaka, dok su za devojčice ipak čekali da odrastu i da im porastu sise, pa da ih skidaju, recimo, njihovim studentima, koliko mi je poznato iz sredstava javnog informisanja. Ne znam koliko vas su posvećeni vernici ali istina bi trebalo da bude i vaša vodilja.   
 
 
 

 

put oko sveta


           Mogao je svuda da putuje, imao je crveni pasoš, knjižicu sveta. Bio je u svojim najboljim godinama, dok je ona bila u svojim najboljim godinama. Rođen na severu pred kraj rata, u krilu Karavanki, planinskih vila, brzo preseljen. Fotografije, štos crno bledih, pamte umesto njega, detinjstvo, najdraže jezero, gore zamišljeno.

 
…ako ima Boga, u paklu gorećeš...
 
Ali Boga nema.
 
 
- Moramo prestati da se srećemo po uskim prolazima na Breginom brdu – rekao sam Nataliji, na koju sam slučajno naleteo u pasažu koji spaja Rožajsku i Puškinovu, između visokih zidova nalik na one u tipičnom kosovskom/albanskom selu, a ne elitnom delu glavnog grada.
- Ovo je jedini uski prolaz na ovom brdu koje nikako ne može biti Bregino, on ima samo dve vile, onu u kojoj obitava i onu u koju ti dolaziš – odgovorila mi je s osmehom.
 
 
 

tri pesme iz distokične zbirke

 

 

kopitari, pitanja i odgovori (zapravo bez odgovora)

            Moja kobila i moj magarac su lipsali da bi me doneli do ovde. Zato sam prestao da jedem sisare. Ruke su mi krvave bez razloga, ali da li bi trebalo da budu?

 

 
Rat protiv rata se odvija, i jedni i drugi će izgubiti. Gledam ih kako odlaze miljama daleko od mene da tamo nauče kako se umire. Ulice Vašingtona i Kapitol Hil su okupirani. Nebo je poprimilo nijansu pepela. Nestajem kroz vrata u Đavoljoj kuhinji. Demoni se komešaju. Neko mora da izgubi, život ili sve ostalo. Učim kako se umire.

Plaćam dolar i šezdeset tri centa za Koka-kolu i cigarete bez filtera. Izlazim bez pozdrava. Na Osmoj aveniji vlada mir dok ne počne pauza za ručak. Prosjak propoveda sa trotoara. Niko ga ne sluša. Pitam se, da li me je ikada zaveo neki pisac koga sam čitao. Sve je to sranje, nikoga nije briga. Toplo je i tužno. Leto se završava. Sve laži koje sam sebi govorio bile su moje želje. Pristajem da umrem sada ako ću se vratiti potpuno drugačiji.
 
 
 
 

poslednji trzaj Kosta Konkordije
 

Nekada sam voleo jutra, bez obzira na posao, to je bio znak da sam preživeo još jednu noć. Postavio bih sebi zdrav doručak na simsu prozora, pošto već nemam terasu, i gledao biljčice koje se uspravljaju na suncu. U poslednje tri godine budim se napet, sva je mekoća isparila iz mene, ukočen sam kao da imam giht.
 
 

tri pesme iz distokične zbirke

 

 

home, sweet home

            Ako želiš da potraješ, moraš se u potpunosti prepustiti. Lezi u svoju kolotečinu i pusti je da te plavi. Budi praktičan. Naduvaj dušek. Naravno da na početku davi, ali ako želiš da se otarasiš bola moraš da pretrpiš. Na svaki drugi način, pa, narušićeš svoje zdravlje. Imaš posao, sledi porodica. Nađi ženu, nađi majku svoje dece.

 

 

horheakimov

horheakimov
Datum rоđenja:  19.07.1981 Pol:  Muški Član od:  14.03.2012 VIP izbora:  8 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana