Овде, бре, постало до зла Блога досадно!
Рекао сам већ у једном коментару на неком од претходних постова да не бих о Биљани Србљановић.
И не бих.
( „Ноћ музике" - концерт Колибрија и Симфонијског оркестра РТС на Ташу уз присуство 15000 људи у публици 1. септембра 2017.)
Одмах да кажем да је овај текст чисто субјективне природе. Не усуђујем се да кажем да је лирски запис јер је за тако озбиљну књижевну форму ипак потребно бити озбиљан писац, али свакако је прожет лирским тоновима, онолико колико ја умем да искажем било какве лирске тонове. И, самим тим, текст је необјективан, врло могуће и нерационалан, помало носталгичан и са приличном дозом жала за нечим што је прошло и више никада неће бити исто.
Најпрецизнији опис овога што следи је један цитат који је Плаузибел окачила у једном свом коментару неким сасвим другим поводом, а који гласи овако:
"Opažanje ili percepcija je psihički proces upoznavanja relevantnih svojstava pojava i predmeta oko nas. Opažanje je jedan od osnovnih psihičkih procesa, nije pasivno odražavanje stvarnosti, već uključuje povezivanje čulnih podataka sa ranijim saznanjem, njihovo kategorisanje i pridavanje značenja."
Па зато користим прилику у овом малом уводу да јој се захвалим на томе.
Приметио сам у последње време велику жељу неких блогера да кажу шта заиста мисле о овом месту на којем се окупљамо, неки од нас и више од деценије, неки нешто мање...
Та њихова жеља је толика да врло често у својим коментарима пишу на ту тему иако је тема поста на који су се јавили да коментаришу нешто сасвим друго.
Тако су нас барем учили...
На почетку сваке школске године у мојој школи учитељице које су протеклог јуна извеле четврти разред седну заједно са свим садашњим предметним наставницима тих својих прошлогодшњих четвртака, а сада петака, и одрже заједничко одељењско веће тог одељења чији је циљ да наставнике ближе упознају са сваким дететом појединачно, његовом личношћу, карактером, приступу раду и учењу, породичном ситуацијом...
"Izbor omiljenih albuma vezan je za instrumente koje sviram: klarinet, alt i tenor saksofon. Klarinet- Benny Goodman i Buddy de Franco; alt saks - Charlie Parker i Cannonball Adderley; tenor saks- John Coltrane i Sonny Rollins. Ne bih izdvajao nijedan album ovih muzičara, jer mi svaki od njih predstavlja neiscrpnu inspiraciju."
"Џез је музичка креација. То је оно што га издваја из свих музичких догађања. Основна мелодија џеза је хармонска основа. Она све време свирања остаје иста, као подлога. Њу држе клавириста и басиста. А солиста - саксофониста, кларинетиста - креира џез. Само он има право на импровизацију. У том распореду снага солиста је потпуно слободан. И зато је џез слобода. Слобода у правом смислу те речи."
Миливоје Мића Марковић (1939-2017)
Честитам!