Ево теби телефон да боље видиш, теби да боље чујеш, теби да боље осећаш...


Усамљен си?


Као што видиш из поучног економско-пропагандног програма на телевизији, нема тог довољно великог кредита који ти неће учинити живот лепшим, садржајнијим, интересантнијим...

 

stock-photo-feet-of-sleeping-woman-in-white-bed-room-513086860.jpg 

 
 У духу времена... У недељи за нама... Док нам "пар идиота мењају начин живота"...
 
 
 
Никада нисам заборавио то септембарско јутро давне 1984. када сам се коначно вратио из војске у мој Београд.
 
Стигао сам возом из Ријеке рано ујутро. Маторци нису били у Београду, врата куће ми је отворила сестра, изљубила ме и вратила се у кревет да настави да спава. А ја сам себи скувао јутарњу кафу, сео на под своје собе, узео један блокчић и направио хронолошки списак свих дела Достојевског који сам током каснијих година помно пратио ишчитавајући све редом.
 
Још увек, и дан-данас чувам то блокче са тим списком дела тог епилептичара, шизофреника, неуспелог револуционара, робијаша, коцкара и вечитог дужника, извесног краткоталасног ФМ писца...
 
 
 
 
 
Ми смо, каже један несумњиво врсни познавалац књижевности, одрасли на америчкој култури, те „ако нешто читамо - читамо америчко". Он, додуше, уочава да се у последње време „помиње и (тај) Достојевски као писац".
 
 
 
 
 
 

 

 

 

Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.

Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле

 (Дубровачки поклисар - Јован Дучић)

 

Знам да је препорука модерације да се ипак не отвара нови пост барем док се не закључа стари.

И знам да је многе на Блогу Б92 хиперинфлација постова под овим горњим никнејмом већ доводила до очајања толико дубоког да су помишљали и на цијанид који је ето опет, као што то правила постпостмодернизма налажу, после Нирнберга 1945. враћен на политичку сцену као модни стил и у овој нашој текућој 2017, али до овог сада поста долази искључиво због моје расејаности у којој сам заборавио на обележавање једног од, по мени, најзначајнијих датума српске културе овог нашег времена.

Наиме, ради се о томе да се ових дана обележава 20 година постојања Одбора за стандардизацију српског језика који је, барем што се мене тиче, једна од најзначјнијих институција које је српско друштво ипак успело да изнедри у времену пропадања свих других институција и у времену пропадања вредности на којима су генерације одгајане.

 

negujmo-srpski-jezik_0.jpg 

 

 
4a37cc288c2f4d2eec53084b8a0c3227--retro-girls-sofia-loren.jpg
 
 
 
 
 
 
2018-06-14 05:45:39
Moj grad| Na današnji dan| Planeta| Sport| Život

Počinje! *

tasadebeli RSS / 14.06.2018. u 06:45

 

 

 

Копао по полици са књигама, тражио недавно купљену „Самом себи" Марка Аурелија коју сам намерио да прочитам сада када су школске обавезе мало охануле.

И, копајући по књигама, свескама, папирима, налетим на роковник малог формата, тврдих корица (шатро кожних) на којима пише „Минел трансформатори - Рипањ" добијен ко зна од кога још у време док сам студирао...

Странице пожутеле, ситан рукопис пенкалом (!) којим сам тада писао (данас пишем искључиво танким фломастерима)...

Самом себи, а?

Иронија судбине? Подметачина вечитог шаљивџије са нашим животима?
Небитно, отварам тај роковник и читам...

 

diary4.jpg 

 

 

Естетика и капитализам


„Поставља се питање оног врхунског архитекте који се такође бави технологизацијом живота, какав је његов сан и шта је његов производ. Читајући неке књиге савремених теоретичара медија, дошла сам до податка да, када је формиран Холивуд, прављени су креативни тимови у којима су осим уметника партиципирали психолози и припадници безбедносних служби."

(Дивна Вуксановић)

 

 

 

Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Није проблем ни дедина националност.

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..

Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...

 

 

tasadebeli

tasadebeli
Datum rоđenja:  07.10.1964 Pol:  Muški Član od:  18.07.2011 VIP izbora:  24 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana