*
Južna Koreja ima četiri velike biciklističke rute, duž četiri velike reke. Najduža od njih povezuje Seul i Busan. Dugačka je 700 km, ako se ide najkraćom stazom, a uz de-tourove, koje planiram, može se voziti i 800 pa i preko 1.000 km.

40120618_10214408292175926_8355716788259913728_o.jpg?_nc_cat=0&oh=4fb0a7722560aedb4096752756f9fbe7&oe=5C2FEDC7
Izabrala

 

1.
40330216_10214395748182334_3034730845182099456_n.jpg?_nc_cat=0&oh=98bd03d8af3a19132a6afa0ad234e5d7&oe=5C33B3D2Nakon tri meseca na jednom mestu, duh i telo jedva čekaju pokret. Ali čak ni nomadu poput mene, vazda sviklom na kretanje i stalne odlaske, nije uvek jednostavno da samo potrpa sve u bisage, ove okači na bicikl i otisne se na put. Treba najpre raščistiti

 

(Na kraju teksta, nalazi se i video sa najboljim trenucima ove ture. Možete ga pogledati pre čitanja, ili po završetku, da proverite slike koje ste zamislili sa stvarnim. Uživajte!)

1.
Buđenje u hladovini, na prijatnoj temperaturi. Sunce je ovih dana ubistveno i ovo sada predstavlja retku blagodet. Čak mi ni tokom noći nije bilo vruće, verovatno zbog blizine reke.

Danas nemam planova. Vozikaću se okolo, ubijajući vreme. Sutra je subota, a vikendom je dozvoljeno staviti bicikle u brzi voz i metro. To mi je plan za povratak u Seul.

Radim sve natenane:

 

37769238_10214118951062579_5908264365085163520_n.jpg?_nc_cat=0&oh=f52a0cf8740db76bfa94ab4d1900367a&oe=5BCDDC1E


24. jul 2018.

Dan je bio paklen -- 37C, bez daska vetra, tako da je krenulo celicenje od prvog okreta pedala. Dahtanje i borba za vazduh, dok se malo nisam privikla. Pomogli su delovi puta koji vode kilometrima

 

Prošle godine snimila sam video o tome šta poneti na dugu, višemesečnu turu biciklom, a evo sad i vloga o tome šta vam treba za ture od dva do petnaestak dana. U principu, čim jednu noć kampujete, nosite isto opreme koliko i za deset ili petanest noći. Nadam se da će vam koristiti:   

 

 

Spisak opreme iz klipa, sa linkovima:

Vodonepropusne vreće. 

 

 

Video sa naj-isečcima iz Pjongjanga.

Lajkujte (na Jutjubetu, ne ovde), zapratite me ako do sada niste (klik na Subscribe), jer vas ne košta ništa, a meni će doneti parice u perspektivi :)

Ima i prevod na srpski, samo da napomenem. :)

A u veoma bliskoj budućnosti sledi mnooogo toga zanimljivog, naravno, materijal će biti kvalitetniji, jer ovo su ipak rani radovi...

 

 

 
.
.
 
 

(Odlomak iz rukopisa putopisnog romana)

 

Prve slike Pjongjanga. Priljubila sam nos uz staklo minibusa niz koje se sliva kiša i pomno poput kakvog špijuna, kako se povremeno osećam, prikupljam prizore o kojima ću kasnije pisati.  

Prazan autoput, bez ijednog jedinog vozila. Slika koja je neprihvatljiva oku naviklom na prezagušene kineske puteve, pa ona, ta dva kratkovida oka, trepću u neverici, dok se glava izvija prema prednjem staklu i vozaču, u nestrpljivom očekivanju da se tamo u daljini najzad pojavi neki automobil. A stvarnost uvek iznenadi, pa

 

Iz Pekinga sam doletela u Inčeon u Južnoj Koreji. Mogla sam da stignem i ferijem, ali bih u tom slučaju morala da pedalam nekoliko dana do luke iz koje isplovljavaju. A meni se žuri da što pre započnem sa pisanjem knjige o Severnoj Koreji. To znači i da se ’čuvam’ od novih utisaka, kako ne bi potisnuli one o kojima želim da pišem.

Smeštaj sam ugovorila kod devojke po imenu Hoki Lee, preko Warmshowers liste, čak mesec dana unapred. Potpuno neuobičajeno za ciloputnike, a posebno za mene, koja ne planiram ni sutrašnji dan. Da ne žurim, verovatno bih spavala na aerodromu,

 

Vozila sam bicikl u zemlji Kim Džong Una. :-)

Sedam dana obilazila sam NDR Koreju u skoro privatnoj turi, budući da nas je bilo samo troje u grupi. Imali smo pratnju dva korejska vodiča, a prva četiri dana i organizatora iz agencije. Neumorno sam ih zapitkivala, a odgovore sam snimala na diktafon, zapisivala i pamtila. Napravila sam preko 2500 fotografija i oko dva sata video zapisa.

Mnogo toga je bolje od onoga što sam zamišljala, ali mnoge stvari su gore od onoga što sam mogla i da naslutim. Nemoguće je to jednostavno izneti u nekoliko rečenica, jer je sve u Koreji

 


Topla voda se pije i zimi i leti. Topla voda je lek za sve bolesti. Na šta god da se požalite, Kinezi će vam prvo prineti čašu vrele vode.

Hladna voda i rashlađeni napici uzrok su svih bolesti. Zato se u prodavnicama pivo nikad ne drži u frižideru, čak ni kad su temperature tropske. Izuzetak su supermarketi u velikim gradovima, gde napitke rashlađuju zbog turista i stranaca koji
 

Snezana Radojicic

Snezana Radojicic
Datum rоđenja:  10.11.1967 Pol:  Ženski Član od:  09.05.2011 VIP izbora:  109 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana