Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku o obrazovnoj strukturi nacije, zasnovanim na popisu iz 2002. godine, 6,5% stanovnika Srbije ima fakultetsku diplomu. Dakle, visokoobrazovani u Srbiji su manjina. Na nacionalnoj debati „Obrazovanje i razvoj ljudskih resursa”, koju je organizovala Vlada Srbije pre oko tri i po godine, ministar Božidar Đelić je rekao da je naša zemlja jedina u Evropi u kojoj se procenat visokoobrazovanih ljudi smanjuje u poslednjih 15 godina. Sudeći po tome onih sa završenim fakultetom možda nema ni 6,5%. Toj tako maloj, maleckoj manjini bilo bi dobro da svoje obrazovanje ispoljava unutar svojih stanova, daleko od očiju većine kojoj bi to moglo smetati.

Sadašnji gradonačelnik Kragujevca je rekao: „Ja, recimo, smatram da kulturu ne smete da pipnete!”. Neki njegovi sugrađani smatraju da kulturu smeju da pipnu, naročito kada se radi o „kulturi” od bronze. I baš je pipaju, i kad je dobro ispipaju i kad uklone sve veze „kulture” sa postamentom, postoljem, ležištem u koje je smeštena, oni je takvu – odnesu. Kultura za sve.

O Debati na temu državni ili privatni fakultet, deo III

Obrazovanje nije naročito popularna tema. Ne privlači puno pažnje, ne donosi veliku dobit, biti učitelj ili nastavnik već odavno nije poštovano zanimanje. Ni političare, one „racionalne”, obrazovanje ne interesuje. Objasnio nam je to bivši ministar prosvete Gašo Knežević u Debati na TV B92 4. jula ove godine: „2% obrazovanje utiče na izbore, egzaktno mereno […] 2% na biračko telo utiče rešenje problema obrazovanja. Da li vi mislite da jedna racionalna politička stranka, bilo koja, da je uopšte interesuje obrazovanje? Mislim da je to tragedija.”

Besplatni letnji bioskopi od Silaska Svetog Duha na Apostole biće otvoreni na nekoliko lokacija u Kragujevcu.

Film kojim će program "Film Pilgrimage" biti otvoren biće legendarno ostvarenje Martina Skorsezea "Poslednje Hristovo iskušenje" iz 1988. godine, snimljen po romanu grčkog pravoslavnog pisca Nikosa Kazancakisa.

Projekcija će biti održana od 20:30 časova u Ulici Vladike Nikolaja Velimirovića.

U iščekivanju Sirene, deo II

Da sam požurio da kritikujem ministarku omladine i sporta Snežanu Samardžić-Marković zbog neispunjenog obećanja, našao bih se u situaciji da o toj kritici moram da napišem koju reč braneći njenu osnovanost. Ali nisam, malo zbog lenjosti, malo zbog hroničnog manjka vremena. Strpljen spasen, kako zabeleži Vuk.

A zašto bi kritika bila neosnovana kada se ministarka nije okupala u bazenu 1. novembra, kako je obećala?

Umetnici ne idu u penziju. Ne treba ovu rečenicu shvatiti bukvalno. Navrše i oni 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina života za žene i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili najmanje 53 godine života i 40 godina staža osiguranja ako je u pitanju muškarac ili 35 ako se radi o ženi, ili 45 godina staža osiguranja. Pa im stigne ček ili uplata na račun il’ donese poštar… Ali umetnici ne prestaju da rade. Prisećam se samo nekih, onih koji uprkos poodmaklim godinama možda baš u ovom trenutku crtaju, slikaju, vajaju – Sava Sandić, Nikola Koka Janković… Saznadoh upravo da su Milan Besarabić i Mira Sandić umetnici koje sam ovde spomenuo, završili svoje živote. Posluži blog i da do mene stignu tužne vesti. Sve četvoro, Milana, Miru i Savu, i Koku sam upoznao, i o svakom tom za mene velikom događaju bi se mogla napisati priča lepša i zanimljivija od ove koja će uslediti. Ipak, biram da svoje literarne namere potisnem i iz ovog trenutka i sa ovog mesta, i obznanim vest koja, citiraću mog prvog domaćina ovdašnjeg: „iz sasvim posebnog ugla slika kako kod nas funkcionišu stvari”.