Milan Nikolić

pisano za www.parada.rs

Stalno pokušavam, lupam glavu, vraćam se u prošlost, prisećam se starih kojih više nema, presabiram čemu su me učile babe, vitlam scene iz njihovih života i nikako. Nikako da odgonetnem na šta se misli kada se kaže "naše tradicionalne vrednosti".

Milan Nikolić

 ...Frizerima u Srbiji preti nova pošast u godini "vrhunca recesije". Reč je o frizuri  "a la Davis cup", koja je ove nedelje, postala stvar "ultimativnog trenda". Nevolja je u tome što ona podrazumeva manje posla i kreativnosti, dakako, i nižu cenu. Bez obzira na to da

Milan Nikolić

Večeras slave oni koji se u Srbiji osećaju onako kako bi i trebalo da se oseća čovek u svojoj zemlji. Kao kod kuće. Da li će im se pridružiti predsednik, ministar policije i gradonačelnik Beograda, nebitno je i čista formalnost. Bitno je da se razumeju, da znaju da su na istoj strani, da dele iste vrednosti u kakve god ih parole sricali. U širokom luku od "časti i tradicionalnih vrednosti" do "istinske zabrinutosti za bezbednost i ljudske živote." A vi, gubitnici? Manje više, ionako ste profesionalci, profiteri, ambiciozni lovci na funkcije, svakako izdajnici, prodane duše, provokatori, nametljivi, agresivna manjina, besprizorni, nevernici, besramni, šupak ove države.

Milan Nikolić

Čitavo jutro sve društvene mreže koje koristim zatrpane su montažama  srpske i hrvatske zastave ukopljene u jedan ram. Moguće je da je ljudima stvarno dosta. Moguće je da više ne mora niko da bude ubijen da bi došlo do nekakve katarze. Moguće je da ljudi više ne mogu i ne žele a ćute o gluposti koja proizvodi nasilje. Ali ne bih o tome. Godina je žestoko počela. Početak se može sažeti u nekoliko dobro poznatih reči. Prva reč je histerija. Odjekuje sa svih frekvencija, iz krugova obe Srbije, o njoj se filozofira među elitom i od nje se skapava na ulici. I proizvođačima i konzumentima histerije je dosta onoga što su stvorili i onoga što prežvakavaju od jutra do mraka. Reklo bi se histerije je previše i đavolu i đakonu ali niko da odustane.

 ili Šta jedno mišljenje čini vrednim slušanja?

Milan Nikolić

Prvo izdanje emisije "Debata" na kanalu televizije B92 dobronamernom i zainteresovanom gledaocu moralo je doneti samo mučninu. I to ne trenutnu, prolaznu kao posle pokvarene konzerve, već jedno ozbiljno gađenje koje mora da odvede u zapitanost - šta sam

Milan Nikolić

Prošle nedelje je jedna žena održala vatren govor podsećajući svoje "sestre", mlade Muslimanke, na svetost i važnost hidžaba, tradicionalne ženske religijske nošnje. Nastupi tog tipa, mislim na tonalitet, afektiranje, pa onda i na sadržaj izrečenog, obično se karakterišu kao predstava čiste ostrašćenosti, ali u tom glumljenom zanosu, ima mnogo grotesknog i karikaturalnog.

Odnos prema Zoranu Đinđiću postao je kao odnos prema selebritiju kog smo voleli, a njegova vizija je nešto kao evergreen koji ponekad pevušimo. Zato smo tu gde smo.

Danas sam napisao ove rečenice tražeći u moru tugaljivih, jetkih ili sasvim deprimirajućih misli, tempiranih za datum kada naprasno postajemo svesni, odgovorni i ožalošćeni, neko dominantno osećanje, nešto što bi mi dočaralo u kakvom je zapravo stanju uspomena na streljanog premijera Srbije.

I dok, ljudi kao ljudi, vole da oplakuju ili da se ljute, da se žaleći Zorana samosažaljevaju, političari se temeljnije pripremju za datum probuđene svesti. Oni ga imaju unovčiti, u popularnosti i u glasovima, i zato ne ostaju samo na frazama od kojih su ove sa društvenih mreža i uverljivije i iskrenije. Oni imaju projekte.

Milan Nikolić

Lično, posle petnaest godina protestovanja, verovanja, zanosa, adrenalina - ja ne da ne mogu da se potresem, naljutim, pošizim nego mi dođe da odnesem čaj u termosu ovima što su stigli da se "bore". Kao nama Greenet nekada...

Voleo bih da pogledam "Glembajeve" Miroslava Krleže u Jagoševoj režiji, ali, izveštavaju iz Ateljea 212, svih

 Milan Nikolić

Nedostaju vam ideje kako da skrenete pažnju na sebe? Želeli biste da se vaš glas odjekne dalje od vaših trenutnih dometa i da, ukoliko je moguće, pridobijete što više pristalica? Ili prosto imate potrebu da olakšate nagomilani bes i nataložene frustracije, ali u javnom prostoru jer ste shvatili da je samo tada lekovito po vaše izmučene živce? Ništa lakše. Jedini uslov je da imate profil na nekoj društvenoj mreži. I malo ekstremizma.

Milan Nikolić

Kada Mirko Cvetković izgovori: "Danas sam doneo odluku da..." on nas je već slagao. Premijer Srbije, koji je prvi put tokom tri godine trajanja Vlade kojom stoluje, dospeo u centar interesovanja javnosti, što će reći kuloarenja na svim nivoima, od stranačkog do kafanskog, nije čovek koji donosi odluke. On nije ni izabran na to mesto