Milan Nikolić

Milan Nikolić

Ok, važno je da krenemo redom. U okvirima tako raskošne dramaturgije kakvu je večeras priredila PRVA televizija (šta god ovo ime značilo), trebalo bi se nekako snaći. A, meni bar, nije jednostavno. Kada zaronite u taj okean sreće, ne znate gde biste i šta biste pre. Sletanje aviona Turkish airlineasa, kako su nas revnosno i profesionalno obaveštavali

Milan Nikolić

Došao sam kod profesora Ratka Božovića da razgovaramo o njegovim novim knjigama. Ima ih dve. I jedna i druga su zbornici. Prva, Šapa u ruci, donosi priče profesorovih savremenika, kolega, prijatelja, bliskih ljudi koji su opisivali odnose sa svojim najvernijim prijateljima – psima. Druga, Moje simpatije, zapravo je profesorov zapis o ličnostima koje su prolazile kroz njegov život ostavljajući upečatljiv trag za sobom. Motiva više nego dovoljno, da nas usmere ka velikim dilemama vremena, da večitu ljudsku dramu problematizuju u aktuelnim okolnostima, u dominantnom kontekstu koji je nemoguće prevazići.

Da se buniš – nema vajde. Da psuješ – slab ti domet makar se popeo na Avalu. Da očajavaš – to ti ne gine. Sprdnja je najpametnije rešenje. Posebno posle Utiska nedelje, Upitnika, Da kako da ne možda i tako dalje. Osim ukoliko još uvek, ničim izazvano, ozbiljno shvataš te emisije.  Em smeh lekovit, em mentalna gimnastika više nego korisna. I, katarza ne gine. Tako su tviteraši noćas, najsmislenije moguće, odgovorili na emisiju Utisak nedelje, za ovu priliku prekrštenu u Lepotica i Đilas.

Milan Nikolić

Ko životari na Parnasu, a ko se bahati na Olimpu savremene srpske književnosti (deo prvi)

"Njegov minhenski stan je bio jedan predivan penthaus u šumi.Bukvalno sve se uključivalo na daljinski."

"I da ne zaboravim Hyatt. I on je bio deo nas"

                                                                     Marijana Mateus, Amuage, p.134;190