Zaista zbunjujući podaci, piše Politika:

Koncert je počeo na vreme (20:35) što me je prilično iznenadilo, ali ja sam bar bio na svom mestu dok su neki ljudi ulazili na svirku kod treće-četvrte pesme... Scena je bila jednostavna i bez nekih rekvizita, sav scenski efekat na koncertu je postizan predivnom upotrebom svetla i senki. Na sceni je bilo desetoro ljudi sa Koenom. Koen je u zadivljujućoj formi, svaki njegov dolazak i odlazak sa bine je bio izveden poletno i plesno, po bini se kretao umereno i dostojanstveno. Prateći bend više nego uhodan, skoro pa savršen: Bob Metzger na gitari,

Džon Hjuz, režiser i scenarista kultnih filmova kao što su Ferris Bueller's Day Off, Weird Science, The Breakfast Club, Sixteen Candles, Pretty in Pink, Planes, Trains and Automobiles, kao i megahita Home Alone, preminuo je juče u 59. godini života.

Iako se nikada nije oporavio od ogromnog uspeha koji mu je doneo film Sam u kući, Hjuzovi filmovi

Ah, svi ti pijani i drogirani muzičari. Taj večiti čopor devojčica oko njih uvek spreman da ih raskomada. Sve te njihove prelepe i uobražene žene-trofeji. Sve te pompezne i nadasve glasne pesme sa dubokim ali i dobro skrivenim političkim porukama. Sav taj pravednički bes neshvaćenih heroja. Sav taj nemoral po hotelskim sobama, sav taj haos po bekstejdževima. Sva ta droga i sav taj seks...

... sve je to samo dobra komedija.

LITERARNA DISKUSIJA

Markov tvrdi kako pokušavam
da mu probodem dušu
ali radije bih njegovu ženu.

dižem noge na sto
a on kaže:
ne smeta mi što stavljaš
noge na sto
ali klimav je
samo što se ne raspadne.

ostavljam noge na stolu
ali radije bih njegovu ženu.

više bih voleo, kaže Markov,
da zabavljam rovokopača