Davne 1997 godine, negde u kasnu jesen, može biti baš oktobra meseca, otišao sam do stana mojih roditelja. Jesenje večeri u Nišu znaju da budu prohladno prijatne. Uvek kad parkiram kola ispred zgrade, obuzme me onaj osećaj blage nostalgije za minulim danima mladosti koja traži ćutanje i budi sećanja samo na lepe trenutke. U toj samotnoj tišini sećanja, koja traje par desetina koraka između automobila i ulaznih vrata zgrade, uvek sam nalazio svoj mir. Te večeri, taj mir je izremetila, jedva čujna rečenica, koja je dopirala iz mraka pored stepeništa zgrade. „Ajde mali da nam ga lepo ti sada ispušiš“.

Ono što se ne može naučiti u školi, već predstavlja profesionalnu deformaciju, jeste brzina kojom se reaguje na opasnost za sebe ili druge kada se čuju „ključne“ reči. Dva poznata lokalna dripca, nalaktivši se na zgradu, držala su za mišice  komšiju iz zgrade.

U ime svih patriota Srbije, gospodo Škoti, veliko vam hvala što ste nam pokazali kako se dostojanstveno ponašaju navijači fudbalske reprezentacije. Ako ikada treba da očistite sneg sa nekog vašeg stadiona biće mi izuzetna čast da vam u tome pomognem.

Ova

Čitam natpise po novinama.

„BEOGRAD - Danilović i Filipović su cele večeri sedeli za istim stolom, nazdravljali i pili! Predraga Sašu Danilovića je nožem, oko 2.30 časova u etno-restoranu „Kafanica“ na Košutnjaku teško povredio najbolji prijatelj i vlasnik „Kafanice“ Branko Filipović, zvani Fido!”

 Дар напрасный, дар случайный

 Ako su oči ogledalo duše, tvoja duša je bila čista. Počivaj u miru Miroslave. 

Aleksandar Sergejevič Puškin

Ruski                                                                                        

Gost autro - " sve Nišlije"

Dragi Beograde,

Nišu je izuzetno drago da ćeš uskoro biti na vodi.

Zaista nam je drago, bez sarkazma.

Opet ono moje „3Z”. Zgrožen, zgranut, zgađen. Da li moji sunarodnici stvarno mrze Rome ili je to stanje opšteg raspada moralnih vrednosti u Srbiji. To što se bijemo sa policajcima, pa ili oni nas izlemaju ili mi njih, smatram folkloritom našeg naroda. Ali kad se sa policijom bijemo zbog toga što ne volimo neku etničku grupu, onda je to već problem i to ozbiljan. Pregledao sam dostupne snimke sa intervencije u Resniku i zanemeo. Iz građana koji sam video na snimku izbija mržnja. Neartikulisana mržnja koja predstavlja nagoveštaj mogućeg haosa.

Danas je 20 godina od junačke smrti Srđana Aleksića

Sinoć je ubijen Vuk Stojiljković

Pop ubio štićenika zato što je uneo drogu. NE, ON GA JE UBIO,  ZATO ŠTO JE LUD.

Ko je tom idiotu omogućio da na bilo koji način više kontaktira sa ljudima nakon snimaka njegove torture u manastiru. Ko je tom kretenu omogućio da bilo šta radi u životu sem da kopa na njivi ili kanale za vodovod i kanalizaciju.