I, dok smo se mi bavili nekim važnijim stvarima, Prva dama Amerike nedavno je bila u poseti Bocvani.
Što, samo po sebi, ne bi bio razlog da se piše blog, da nisam onomad naletela na tekst u Mmegi Online, jednom od vodećih novina tamo, o jednom događaju tokom njene posete koji je, što me ni malo ne čudi, izazvao potpuno oprečne reakcije kod meštana i kod stranih posmatrača.

Ali, da ne bih ja mnogo filozofirala - prevela sam tekst, a original imate ovde:
http://www.mmegi.bw/index.php?sid=7&aid=31&dir=2011/July/Friday1

  Mišel Obama pokazala Botho (poštovanje) magvinjama (krofnama) i čipsom

Jednim poznatim simbolom, Mišel Obama, prva dama SAD-a, nedavno je dotakla srca Mocvana, kada je, baš po Secvana običaju, ušetala u običan restoran brze hrane, da proba magvinje i čips u Močudiju.

Naravno, mnogi u Bocvani poželeli su da je srećni restoran u Močudiju mogao da posluži prvu damu SAD-a nečim tradicionalnijim, kao što su Pane gusenice ili magvinje sa serobeom (škembićima) - da, tim bogatim, sočnim delikatesom koji potiče od kravljih iznutrica!

Reka tokom leta

To je već sušna sezona. Doduše, još se tu i tamo nazire pomalo zeleniša, ali Kalahari se pretvara u ono što smo učili u školi - drugu najveću pustinju na svetu. Pesak, palme i tako to.

Naravno, kad se preselite u novi grad, neumitno sledi upoznavanje s istim. Pronalaženje prodavnica, doktora i, razume se, upis dece u novu školu.

„Nema problema", rekao je moj šef, JH, „Možeš da ih upišeš u istu školu u kojoj je moja ćerka. To ti je tu, s druge strane reke."

Na ovom mestu, je li, dolazimo do onog čuvenog nesporazumevanja koje se uvek pojavi kad se negde doselite i komunicirate sa „domorocima", t.j. osobama koje tu već neko vreme žive.

„Tu, blizu", obično se nalazi kojih par do desetinu kilometara od tačke na kojoj ste u tom trenutku, a toponimi, koji su poznavaocima potpuno uobičajeni, za vas su, naravno, totalna nepoznanica.

Kao što je, u ovom slučaju, bila gorepomenuta reka.

Prvo me je u ponedeljak dočepao grip.

Doduše, kao i u svakoj dobro uigranoj porodici, ako glavni zamajac zaškripi, situacija postaje blago kritična. Mislim, jeste da je mama bolesna, ali gde, zaboga, stoji...? „Maaamaaaa...!"

E, kod nas je kulminiralo juče.

Bilo je prohladno, kao i uvek pred zoru.

Iako je napolju još uvek bio mrak, brzo je ustala, stavila u torbicu nešto hrane, pažljivo proverila da li joj je kalabaš s vodom dobro zatvoren, ogrnula se i polako se išunjala iz lape.

Nije želela da je majka, ili bilo ko od ukućana primeti.

Unapred je znala koliko bi joj prebacivali, kako bi joj govorili o dužnosti, o tradiciji, o poštovanju predaka...

Preci! Pa preci su jedini koji su ih razumeli.

Osećala je da je podržavaju. Duboko u srcu znala je da ne greši. Preci su bili uz nju. Zato je, izašavši van vidokruga svoga doma krenulo brže, visoko uzdignute glave.

Ovo je jedini pravi način.

Danas je rođendan Nelsona Mendele.

Puni 93 godine.

Širom JAR rođendan ovog, inače skromnog čoveka slavi se kao nacionalni praznik.

Jes' da je ovo treci tekst na ovom blogu na slicnu temu, ali, izvinjavam se, zauzeta sam ovih dana oko Princezine male mature, pa ne postizavam da ispratim.

Elem, ja bih, ako može, da se osvrnem na još jedan "biser" dragog nam ministarstva. Nazvali babu devojkom, pa bi sad i da je udaju...

O čemu se radi?

Pre dve godine, kada se Mudrica upisivao u srednju, cela ova gužva na kraju godine nazivana je "Prijemni ispit za srednje škole" i sastojala se od ispita iz srpskog i ispita iz matematike.

Isključili su mi struju.

Dok sam jutros otišla po hleb došli su i isključili su je.

Pošto ne uspevam da nađem posao, a nemam odakle da platim, očigledno ću do daljnjeg biti offline.

Stoga, dragi moji i drage moje - bilo je divno družiti se sa vama, ali do daljnjeg, mene ovde neće biti. Osim povremeno, kad me, kao sada neka dobra duša iz komšiluka pusti da privirim u virtuelni svet.

Ako uopšte budem sposobna da odem do komšiluka.

Neopisivo sam tužna i osećam se užasno.

Ljubim vas sve.

Vaša, mlekac.

Ili, kako sam se provela na koncertu Radeta Šerbedžije i Miroslava Tadića

Ajde odmah da se izjasnim :

Što se muzike tiče, potpuni sam dunster. Imam samo dve kategorije - dopada mi se i ne dopada mi se. A ko je šta, gde i kad pevao ne pamtim ni u ludilu. Tako da ovo ne može da bude muzička kritika, sve i da imam takvih pretenzija (kojih, hvala na pitanju, nemam).

Seća li se neko kad su ono počeli da uvode biometrijske LK? Ima više od pet godina, u to sam sigurna. Pa je bilo ono - ako ne promenite do kraja godine... I ljudi pohrlili, stvarali se redovi i haos jer banke i slične institucije nisu imale čitače za LK. Pa dok su ih nabavili i naučili da koriste. U međuvremenu rokovi produžavani i, eto, konačno, 31. decembra ove godine definitivno prestaju da važe stare LK. Valjda su ih do sad svi promenili?

I, evo nas, čeka nas drugo polufinale.

Pošto sad znamo da smo se kvalifikovali za subotu, moći ćemo večerašnje takmičenje da pratimo mnogo opuštenije.

A ako ćemo pravo, izgleda da će večeras biti i zanimljivije... Bar ako je suditi po onome što videh na dragome nam You Tube-u.

I dalje ostaje poziv da kačite negdašnje i sadašnje evrovizijske, skoroevrovizijske i ine pesme koje vas na istu asociraju, da komentarišete sve - od muzike, preko koreografije, do, naravno, kostima - i generalno, da se opustite i zabavite dok pratimo takmičenje koje, po rečima čuvenog komentatora BBC-a svi vole da mrze.

Što se mene tiče, ja ga samo volim.