U Skadarliji, najprometnijem turističkom kvartu, ona svako veče prodaje ruže gostima lokala. Viđam je često kad svratim u Perku, moj omiljeni kafić. Kad nema ruže, ona prosi. To je njena rutina. Devojčica je lepa, uredna, fino obučena, i što je bitno, uvek je dobre volje. Sedela sam i ćaskala s prijateljicama uz pivo, kad je prišla našem stolu. Izvinila sam joj se što ne mogu ništa da joj dam, ali su moje prijateljice uletele sa po sto dinara i oraspoložile je za razgovor.

- Izvini što nemam ni banke, bankrotirala sam, - rekla sam joj skrušeno.
- Nema problema.
- Kako se zoveš?
- Lana.
- Koliko imaš godina?
- Osam.
- Je l' ideš u školu?
- Idem.
- Koji razred?
- Prvi.