Kao jedan od razloga zbog kojih je zatražio smenu pomoćnika ministra kulture Dragana Kolarevića, povodom njegovih spiskova nacionalno-nepodobnih umetnika u tekstu "Vreme je za kulturni ustanak", predsednik Demokratske stranke Boris Tadić naveo je i da je "Kolarević za vreme Slobodana Miloševića bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima".

Takva argumentacija je tačna, ali je licemerna i nema nikakvu efektivnu vrednost kada dolazi iz usta Borisa Tadića, jer njemu, dok je do juče bio alfa i omega tzv. demokratske vlasti, nije smetalo da se miri, ljubi i najbliže sarađuje sa najodgovornijim delatnicima zločinačke propagande mašinerije diktatora Slobodana Miloševića.

Pred očima anestezirane javnosti obavlja se treći krug prodaje tzv. demokratske Srbije. SPS i SNS, koje su formirale vlast zahvaljujući Tadiću i DS koaliciji, izgleda da su napravile aranžman i sa Draganom Đilasom.

Iako vladajuća garnitura "zbog volje naroda" najavljuje raskidanje koalicija sa DS u gradovima gde su formirali vlast, predstavnici SPS, SNS, čak i Dinkić, istovremeno svuda poručuju da nema razloga da raskidaju saradnju sa Đilasom u Beogradu i da ga smene sa mesta gradonačelnika. Hvale ga gde god stignu.

Zašto je Dragan Đilas prihvatljiv vladajućoj garnituri kao partner, a njegova stranka nije, i kakva je dugoročna kombinacija sadašnje vlasti i Đilasa u pitanju, ostaje da se pokaže.

Dragan Đilas je za sve ove godine apsolutnog vladanja Beogradom trebalo da omogući kvalitetan javni prevoz, sa adekvatnom bezbednošću prevoza putnika i odgovarajućim kapacitetom za potrebe građana. I to na način da javni prevoz mogu da koriste sve socijalne grupe pod razumnim uslovima.

Na žalost, Dragan Đilas radi upravo suprotno. Pod izgovorom da uvodi red, uz pomoć svoje privatne vojske koja se zove komunalna policija, Dragan Đilas pomaže privatnoj firmi Apex da zaradi što više na nesreći i muci Beograđana koji se prevoze u nebezbednim i prenatrpanim vozilima GSP, a problem gužve želi da reši tako što će smanjiti broj putnika koji koriste taj bedni javni prevoz, odstranjivanjem socijalno ugroženih i ukidanjem linija koje ne ostvaruju dovoljan profit.

Zbog toga sam juče popodne bio sa prijateljima na protestu "Stop BusPlus", održanom na Zelenom vencu, odakle je posle krenula protesna šetnja preko Brankovog mosta do PC "Ušće". Protest je organizovao pokret građana "99% Srbije".

Ne samo što je doveo na vlast SPS i SNS, nego je Boris Tadić proizveo i Dragana Đilasa kao kvazi-alternativu. I premda Tadić zaslužuje da ubrzo završi na političkom smetlištu, kao još jedan šampion propuštenih prilika, njegova infektivna zaostavština napraviće još puno štete.

Problem nedemokratičnosti i autoritarnosti Dragana Đilasa nije samo pitanje Beograđana kojima je gradonačelnik. Dragan Đilas je i zamenik predsednika Demokratske stranke, a uskoro moguće i njen predsednik. Ukoliko se to dogodi, Srbija će dobiti Dragana Đilasa kao kvazi-lidera opozicije, koji neće biti nikakva demokratska protivteža sadašnjoj vlasti ekipe iz devedesetih.

U svom pismu Predsedništvu DS, Dragan Đilas objašnjava svoje viđenje budućeg opozicionog delovanja Demokratske stranke, kako ona do sledećih izbora ne bi pala "do granice cenzusa". Iz pisma se može zaključiti da za Dragana Đilasa gubitak na izborima nikako ne leži i u "istorijskom pomirenju" odnosno pranju i davanju demokratskog i evropskog legitimiteta SPS i SNS. Za njega ta očigledna činjenica ne postoji, baš kao ni problem korupcije, jer to nijednom rečju ne spominje.

Napomena: Uz dozvolu autorke Jelene Vasić, prenosim integralni tekst koji je objavio CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije).

Veoma unosan posao vođenja BusPlus sistema Grad Beograd dodelio je kompaniji koja je, nakon polu-javnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, bila jedini mogući izbor

Piše: Jelena Vasić

Konkurs za veoma unosan, i istovremeno skup, posao naplate karata u javnom gradskom prevozu, Grad Beograd održao je po pravilima koje je sam doneo, ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

Prenosim tekst Zorana Panovića, gl. urednika dnevnog lista Danas. Podsetio me je da je prošlo petnaest godina od kada sam sa grupom Magnet izveo Rekvijem za Srbiju i od kada je počeo da izlazi Danas. Tekst je na mene ostavio snažan utisak.

Lajbah u Pionirskom parku

Priča je indikativna i poučna. Pojavila se u Danasu 17. juna daleke 1997. Samo osam dana od prvog broja našeg lista. Dakle, 16. juna 1997, oko 5. časova ujutro u Beograd je stigla još jedna grupa Srba s Kosova. Uglavnom se radilo o ljudima iz Istoka koji su činili i prvu grupu, što je više dana već protestovala u Pionirskom parku zbog brutalnog izbacivanja iz stanova namenjenih povratnicima na Kosovo.

Te dve grupe nešto se nisu podnosile, iako su ljudi imali iste probleme. Pristigli Srbi su se uputili u Saveznu vladu, ali su već tada znali da se radi o uzaludnoj proceduri koju su već prošli.

Višednevni protest pod vedrim nebom dobio je, međutim, nesvakidašnju podršku. Alternativna umetnička grupa „Magnet" izvela je tačno u podne u Pionirskom parku performans pod nazivom „Rekvijem za Srbiju".

Pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima je posledica loše i pogrešne politike, ali i katastrofalne izborne kampanje Borisa Tadića i DS koalicije.

Pošto su Tadić i DS koalicija pre četiri godine izneverili volju svojih birača i nametnuli SPS kao partnera za ono što se naziva demokratskom Srbijom (a to prihvatila i LDP sa satelitima, kao i značajan deo NVO), nije bilo osnova da se na ovim izborima od građana Srbije očekuje da im Tomislav Nikolić i SNS budu neprihvatljivi.

Deliti vlast sa Miloševićevim glasnogovornikom, a potom u izbornoj kampanji insistirati da je Nikolić alfa i omega zla devedesetih, ne samo da je bilo strateški promašaj, nego je delovalo i licemerno i kukavički. Mnogo jači taktički potez je bila Nikolićeva optužba za izbornu krađu, jer mnogima nije bilo teško da poveruju ili posumnjaju da DS koalicija nešto muti.

Kažu da su oglasi dragoceno svedočanstvo vremena, a sudeći po ovom oglasu za prodaju glasa na izborima - zaista jesu.

Na ovim izborima se istovremeno mogu naći isti kandidati na listama za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore. To predstavlja izigravanje zdravog razuma. Ako se od birača traži da izađu na glasanje i iskoriste svoje pravo glasa, što podržavam, onda bi birači trebalo da znaju za koji nivo vlasti su ponuđeni kandidati zapravo kandidovani. Bez toga, birači ne znaju kuda će njihov glas zaista da ode. Malo je verovatno da je isti kandidat sposoban da kvalitetno obavlja funkcije različite zahtevnosti (na različitim nivoima vlasti).

Navešću samo neke primere, na osnovu kojih nije jasno za koju funkciju je dotična osoba zaista kandidovana, a siguran sam da ih ima još poprilično po sakrivenim i zabašurenim linkovima na kojima se nalaze te informacije od javnog značaja:

Čedomir Jovanović (LDP) i Zoran Stanković (URS-G17) su istovremeno kandidati za:
- predsednika republike,
- narodnog poslanika,
- gradskog odbornika u Beogradu.

Fašizam na delu. Kršenje elementarnih ljudskih prava u najavi: ministar zdravlja, koji je ujedno i kandidat za predsednika Srbije, preti građanima da će ostati bez zdravstvene zaštite ukoliko se za manje od dva meseca ne opredele za izabranog lekara.

Takvu represivnu meru, suprotnu osnovnim ljudskim pravima i ljudskosti, potrebno je stopirati pod hitno, a njenog inicijatora bi trebalo smeniti i sankcionisati. Prenosim pretnju ministra-kandidata za predsednika Srbije:

Nema knjižica ako građani ne izaberu lekara