To je ime „tražim pomilovanje iako vam ga ne bih dao". To je ime sudije koji stanovnicima Vranića kaže da im ne može dozvoliti da prisustvuju procesu za rehabilitaciju „jer to nije parnični proces". To je ime bacanja zaklanih muslimanskih žena, dece i staraca u Drinu, Lim. To je ime osobe kojoj se preko kurira šalju hvalisanja o takvim delima. To je ime svih četničkih ugovora sklopljenih sa NDH, svih toplih pohvala u izveštajima nemačkih oficira, svog provijanta i naredbi uručenih od italijanskih fašista.

To je ime poslanik SPSa koji je samo skulptura poslanika SPSa.

Panafrički pokret protivi se vojnim intervencijama ali ne meša uzroke i posledice

Prepričan intervju profesora Horacija Kembela (Horace Kempbell) sa Sirakuza Univerziteta na Democracy Now, poznatoj američkoj nezavisnoj novinarskoj Internet platformi. Da bi objasnio aktuelnu situaciju u Nigeru, Sahelu i celoj Zapadnoj Africi široj publici, profesor mora „da nacrta" elementarne ekonomske-istorijske procese i odnose kolonijalizma, neokolonijalizma i militarizma u Zapadnoj ali i celoj Africi, koji su obično slabo poznati, relativizovani a najčešće ignorisani

Kriza je uzela maha i ljudi počinju da haluciniraju. Ovu su žalosnu nagradu već (mrtve 'ladne) primile glumice koje verujem jesu bile značajne za ovdašnje pozorište poslednjih decenija ali barem nisu bile značajne za ovdašnju političku scenu poslednje dve decenije. Bio bi zaista pravi horor kada bi i Mirjana Karanović mrtva 'ladna zasela u tu meanu samozavaravanja i proračunatog zaborava. Imajmo u vidu sve one situacije u kojima je Mirjana Karanović pokazala kako se poznata i uspešna umetnica nikada i ni po koju cenu ne otuđuje ni svojim radom niti svojim javnim nastupanjem i ponašanjem

gost autor: Dario Hajrić 

preuzeto sa:  http://sistemlom.wordpress.com/2013/05/24/bolje-rob-nego-nob/comment-page-1/#comments

Proklamovani cilj nove serije Radoša Bajića izuzetno je ambiciozan. Autor ga najavljuje kao delo koje će na neutralan način obraditi veoma osetljivi period Drugog svetskog rata na tlu tadašnje Jugoslavije, pomiriti četnike i partizane, pružiti realnu sliku oba pokreta, i sve to bez ikakvih ideoloških uticaja. Kako u sve to

kakav isprazan i nemastovit covek, bez ideja, bez vizija... onaj KGB je s razlogom propao...

mislim... ovi zaista ne liče ni na šta drugo do na crnostotinaše... pitanje je da li Putinov režim (bilo kao uzdanica bilo kao inspiracija) uopšte može da profiliše bilo kakav drugačiji vid otpora...

vest i naslov od malopre (do pre par minuta ista stranica je bila naslovljena: "Donjeck - oteto sedam demonstranata")

Donjeck: Oslobođeno 5 demonstranata

Bivši ministar unutrašnjih

piše: Tomaž Mastnak

Pobedu nad fašizmom je zasenio poraz socijalizma i komunizma. I na slobodu, koja je povezana sa pobedom nad fasizmom, zato pada senka poraza socijalizma. Govorim o kraju Drugog svetskog rata i o današnjem vremenu, koje se opet mrači. Pošto nas ima takvih koji bi u te dane kada se ređaju dan Osvobodilne fronte, Prvi maj i Dan pobede nad fašizmom, i dalje želeli da praznuju, najbolje bi bilo da razmislimo o porazu.
Glavne zasluge za pobedu nad fašizmom u prethodnom - nisam siguran da je mogue reći „poslednjem"- svetskom ratu su imali socjalizam i

izvor: http://www.indymedia.org.uk/en/2011/08/483218.html

Delovi Londona još uvek gore nakon tri noći velikih nereda, a plamen se širi na Birmingem, Notingem, Bristol i Liverpul. Postoje velike nedoumice oko ovih požara a medijski establišment se radije iz petnih žila trudi da ih osudi umesto da pokuša da ih razume. Kao komunisti, ovo mi nije dovoljno. Ovi nemiri su iznenadna erupcija socijalnih tenzija koje se već dugo gomilaju - tenzija čiji je uzrok kriza kapitalizma.

Pored svih tih televizijskih prenosa zgrada obavijenih plamenom, lako je zaboraviti da varnica za

Šefovi država saveznica u Drugom Svjetskom ratu, Elizabeta II, François Hollande, Angela Merkel, Barack Obama i Vladimir Putin zajedno su proslavili 70. rođendan iskrcavanja u Normandiji i poraz nacizma u Europi.
Ipak, oni među njima koji sebe nazivaju "Zapadnjacima" nameću povratak nacizma u Ukrajini i ponovo lansiraju vlastite antiruske politike. Za Finiana Cunninghama to samo izgleda kao paradoks.

(nisam ponovio naslov autora jer za razliku od njega, upravo na osnovu argumentacije u tekstu, ne vidim u svemu navedenom nikakav paradoks)

Finian Cunnihgham

Paradoks