Upravo se završava poslednja proba pred prvo polufinalno veče 55tog Eurosong-a i ako se stvari mogu zaključiti prema jačini aplauza tokom ove probe, najbolje stoji Grčka. Naravno da to nije tako i da jačina aplauza zavisi od broja novinara i fanova koja je u tom trenutku u sali, a Grci

Kao i u Srbiji, u celom svetu imate ljude koji su rasisti, neonacisti, ksenofobi. Njihovo delovanje često ide do toga da neprihvatljive ideje postanu delimično i deo zvanične politike (Poljska) ili da se dešavaju napadi na „različite“ ljude koji ostaju nerasvetljeni (Rusija). Pa ipak, u većini zemalja postoji kritična masa ljudi koji koja

Od subote do utorka veliki broj novinara Srbije sam je izglasao Izmene i dopune Zakona o informisanju. I to u svojim glavama. Tako što je pristao na pritiske koji su usledili pošto je „Borba" objavila dokumenta o tajnoj odluci vlade kojom se angažuju sumnjive lobi agencije u Americi i na to troše milionske dolarske sume novca poreskih obveznika.

Već u subotu Pink je

Sava centar je odlučio da ne dozvoli predstavljanje Izveštaja o gej i lezbejskim pravima u Srbiji. zakazano za četvrtak u 12 časova. U nastavku - Saoptešnje Gej Strejt Alijanse: 

Gej strejt alijansa je danas oko 11 h, od strane odgovornih lica u Medija centru Sava centra, obaveštena da je konferencija za štampu povodom prezentacije Izveštaja o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2008. Godinu "Ovo je zemlja za nas", planirana za četvrtak, 26. februar 2008. godine, otkazana uz obrazloženje da je za direkciju Sava centra sporan organizator ovog događaja.

Prema informacijama sa kojima raspolaže GSA, pomoćnik direktora za kongresnu delatnost Sava centra je zatražio od nadležnih u Medija centru da otkažu konferenciju GSA zbog delatnosti kojim se ova organizacija bavi, tj. rešavanje statusa i borbe za prava LGBT populacije u Srbiji.

Danas smo Dragana Vučković i ja kao predstavnici Koalicije protiv diskriminacije boravili u Nišu i zajedno sa Mrežom odbora za ljudska prava (takođe članica Koalicije) održali konferenciju za novinare. Novinari su bili pristojni kao i svih ovih dana, sa puno konkretnih pitanja o povlačenju zakona, izmenama itd. Posle toga

Građanin, jedan od nas, neko ko je uprkos svemu duboko verovao u bolju Srbiju.

 

Ovih dana se trudim da što manje konzumiram domaće medije, naročito glede pisanja/izveštavanja o Kosovu. Sve manje se može naći bilo šta što je dostojno čitanja/slušanja/gledanja, već se sve (i dalje) svodi na izveštaje kako su P & P (Predsednik & Premijer) rekli da je Kosovo Srbija i da ništa drugo ne dolazi u obzir. Rečenice koje idu uz ovu osnovnu su zbilja zanimljive za neke strane analitičare i akademike koji se bave Balkanom u svojim knjigama, ali svakako ne za nas koji živimo ovde.  Mom strpljenju je došao kraj kada su počeli da me ubeđuju kako su Kipar i Grčka mnogo važniji/jači, a naročito brojniji od više od 20 zemalja EU koje će verovatno odmah priznati nezavisnost Kosova. Danas sam shvatio i važnost Indonezije i Južnoafričke Republike za srpsku stvar. Ako im je već Južna Afrika toliko na srcu, neka se nauče od nje kako treba da se suočavaju sa bliskom prošlošću i zločinima.

Anyway, po prvi put mi nisu krivi političati vladajuće elite, jer oni pričaju ovakve gluposti zbog toga što su predugo igrali na kartu Kosova i onog što se zove „srpski nacionalni interes“. Kao što znamo, svaka igra ima svoj kraj. Međutim, mediji kojima su dve ili pet zemalja bitniji od 20 i koji  pišu članke kao da je sada 1987. a ne 2007. su zbilja neverovatni . Zbog toga, svako ko je mlad, a želi da bude novinar, mora znati o čemu i kako se (ne) izveštava:

1. Kosovo: To što vi znate da Kosovo više nije Srbija i da će se uskoro ceo proces i formalno završiti, ne igra nikakvu ulogu u pisanju/izveštavanju. Vaša uloga kao novinara je da istražite različite načine i razloge zašto je Kosovo Srbija. Pošto su vas učili da priča mora imati više strana, pored ministra Samardžića, pozovite i savetnika Simića, a kao ekstrem u priču uvedite i Dušana Janjića. To je dovoljno za objektivno izveštavanje o Kosovu. Rasprave vam se moraju kretati od toga da je Kosovo totalno Srbija do toga da ono treba da uživa nekakvu autonomiju. Dodajte i spisak novih država u Evropi posle Kosova i tekst će vam biti kao bombona.

Kada se desi skandal, dan pošto pukne bruka uglavnom se koristi da svi zainteresovani akteri zauzmu startne pozicije, a da vlast pokuša da sakrije ono što se zaista desilo. Spinovanje je uvek uobičajeni metod, a broj lansiranih netačnih informacija, raste sa protokom vremena. Ovo se dešava i posle povlačenja Zakona protiv diskriminacije. Za one koji ne znaju, zakon je povučen juče, 17 sati pre početka rasprave u Skupštini, posle telefonskog poziva jednog „crkvenog velikodostojnika".

Dan drugi je počeo formalnim „zahvatima" u Skupštini Srbije. Prvo je u 10 časova postalo jasno da zakon nije samo povučen sa dnevnog reda već sasvim iz procedure u Skupštini. LDP, DHSS i predstavnici manjina su izrazili opravdano zaprepašćenje zbog razloga i načina povlačenja, dok je Tomislav Nikolić branio „svoju crkvu" lažući vaskoliko pučanstvo kako će prema članu 21. sveštenici morati da venčavaju dve osobe istog pola. Em je to totalna laž, em se može proveriti šta tačno piše u predlogu zakona. Naravno da je „narod" poverovao, uključujući i moju majku koja kaže da čovek to „sigurno ne bi rekao, da tu nema nešto".

Odrastao sam u gradu u kome su retke porodice poštovale dečija prava, a većina roditelja je vaspitavala decu u uverenju da „ništa ne vredi dok MALO ne udariš". Liberalniji roditelji su ono „udariš" promenili i primenili u „podvikneš", pa su se vremenom rađale brojne varijacije. U svakom slučaju, glavni razlog da roditelji primene