gost autor: stef 

JJ Watt je najbolji igrač u ligi! Nadčovek! Najdominantnija atleta u sportu!

Da, on je jedan od onih debelih likova, opuštenih stomačina, što guraju jedan drugog ili ga tako zamišlja Gospođa Klara?

Ne, on izgleda kao glumac za Supermena; a možda je on i zaista s planete Kripton? U svakom slučaju, verujem da je čoveka sličnom JJ Wattu zamišljao Joe Shuster, kada je nacrtao prvog Supermena/ 2metra i 130 kilograma mišića. Sad zamislite takvog čoveka koji ima odraz od 37 inča, pretrči 40 jardi za 4,8 sekundi i iz mesta preskoči 120 inča; zver!

U ova predrevolucionarna vremena ( a kad će revolucija - ne znamo) valjalo bi malo uvježbati i obnoviti repertoar borbenih kancona i jurišnih popjevki.

Poslije sve ove nervoze oko Grčke, baklava, ćeten alve, bloga punog piva, valja se malo posvetit i tjelovježbanju.

 Godinama unazad  praktikujem dva ritualna zujanja po youtube-tu. Prvi se sastoji od toga da otvorim  neku omiljenu muzičku numeru, a onda krenem niz ponuđene bočne predloge, što se brzo izmetne u totalno nekontrolisano račvanje, niz koje na kraju završim na desetoj diestinaciji, a nerjetko i nabasam na pažnje vrijedno muzičko otkriće.

Drugi vid zujanja je vezan za gvozdene sportove, i takođe se zasniva na neplanskom pristupu, mada cjenim da bi vas tako “upecani“ XXX(L) prilozi manje zanimali :)

napisao: „ ELIN  PELIN „  ( Dimitar  Ivanov Stojanov)

prevod s bugarskog: dr zurin otac

Večernja završi. Posljednje amin oca Pavela zamrije bez eha i u malehnoj, mračnoj  manastirskoj crkvici zavlada mukla tišina. Tri seljanke bogomoljke što stajahu u grupici nasrijed crkve, pogledaše u oca Pavela. I otac Pavel se zagleda u njih.  Nema ništa više. Gotovo je. Njih tri se prekrstiše i sagnuše  da sa trona podignu bolesnog mladića koji je nepokretan sam sjedio  na njemu.

Za to vrijem isprijed crkvice  se začuše nečiji koraci praćeni kratkim i odmjerenim  drmusanjem nekakvih zvončića ili praporaca. Neki  jedar muž  zastade na vratima i cijela ih prekri. Zastade malo, pa uđe  teško i zaustavi  se.

I odmah ograda i pojašnjenje:

 Ovo nije nikakvo osporavanje zasluženosti  titule svjetskog prvaka za fudbalsku reperezentaciju Srbije do 20 god. (čak naprotiv) , pošto lično smatram, iako je moje mišljenje skroz irelevantno, da ju je ona više nego zaslužila uloženim trudom, stavom  i pokazanim kvalitetom.

Ovdje je riječ o metodama analize “sporne“ situacije, odnosno diskusiji koja se povodom nje povela na freehendovom blogu.  Kao što sam tamo naveo ovo je čisto stvar tehničke problematike i etike.  A pošto sam već posegao za tom teškom sintagmom, onda moram i da  se do kraja ponašam u skladu sa normama koje ona nameće.  I da priznam da vjerovatno nisam bio u pravu u svojoj prvoj procjeni.