gost autor: tasa

U jednom slučajnom trolu na blogu, dovatismo se prije neki dan, čuvenog misaonog eksperimenta  o beskonačno mnogo majmuna koji lupaju po tastaturi.

kadar iz igrice Heroes of Might and Magic 1

Sjeli smo tako, jedno skorašnje veče, nas tri drugara na čašicu razgovora, i  naravno, krenuli da ogovaramo  četvrtog, koji nije bio prisutan.

Ovaj tekst je logičan i prirodan nastavak predhodnog weird shit bloga - i on predstavlja opis mog ličnog iskustva sa dmt-jem.

Čisto da se ogradim u startu, ovo nije nikakvo propagiranje korišćenja halucinogena (daleko od toga), već opis jednog nesvakidašnjeg spiritualnog doživljaja, koji je temeljito protresao sva moja filozofska i metafizička promišljanja o svijetu u kojem živimo,

Otvaram izložbu VAŠIH omiljenih omota muzičkih albuma.

NOTE: zamoljavamo vi da kao ilustracije  vaših najdražijih naslovnica nosača zvuka ( a ne naslovnica najdražih nosača zvuka ) kačite slike, a da se za dodatno podcrtavanje muzikom služite linkovima, kako blog ne bi ponovo zatrokirao kao onda sa basovi.

zafaljujemo 

 Kao Let 3, samo ne leti...dabuje... u daunbitu..

Evo jednog predloga za  ljetnje zanimavanje. Praktično za spakovati, jednostavno za uporabu ... i za plažu, i za garažu, samo što ponekad  zna da vam  usisa i nešto više vremena nego što ste planirali  da mu posvetite.

gost autor: stef

Erik Hobsbaum

„Samo Boga molim da mi oproste mrtvi.“

Tim rečima je Hose Antonio Sela završio svoju knjigu „Hristos protiv Arizone“, a ja sa njima započinjem. Istorija, uglavnom, traži grehe mrtvih ili oproštaj onih koji su grešili. Mi smo oni koji opraštaju ili presuđuju. Ni ovaj tekst nije ništa drugačiji. Mi smo sudije, sa određene vremenske distance, koje daju svoj konačni sud o vremenu mrtvih ili živih.. Kao i svaka druga  presuda ona je krajnje  subjektivna i to je pravilo koje moramo poštovati. Čovek mora imati pravo na sopstvenu misao, ona mora biti uklesana u njegovu “posebnost”. Molim vas, i nadam se, da ove stvari neće biti uzete za zlo ovome kratkom tekstu, koji iskazuje pravo na etičku granicu.

 Nema stajanja, ni poslije kajanja ... rješenja slati na PP.

Seoski fudbalski klub je upao u finansijsku krizu, te više nije mogao da plaća ni osnovno održavanje stadiona. Kako je teren zarastao u travu i postao gotovo neuslovan za igru i treninge, jedan od igrača je predložio treneru da njegov otac dovede svoje ovce da pobrste travu.

-          Ha, dobra ideja! – reče trener – Ajd’ nek dovede jednu ovcu da vidimo kako će to ići.

-          Ali nek dođe u subotu od 9-12h ujutro - dodao je -  tad niko ne trenira, pa je teren prazan. U nedelju neće biti nikoga da mu otvori kapiju.