Često me poznanici, kada saznaju da radim u Britanskoj ambasadi pitaju šta to Srbi i Britanci imaju zajedničko. Uz osmeh, nabrajam neke od prvih asocijacija koje se tiču sličnih interesovanja naših dveju nacija: smisao za humor, muziku, dobre koncerte i kreativnost mladih ljudi. Mnogi od nas su odrasli uz Leteći Cirkus Monti Pajtona, Mućke, Alo-Alo, a da ne govorim o muzici, The Beatles & the Rolling Stones, Led Zeppelin, The Sex Pistols, Clash, Joy Division, The Streets, David Bowie, Radiohead...

Prvo moram da se izvinim što zbog nekih obaveza malo kasnimo sa objavljivanjem trećeg teksta u ovoj seriji ekonomskih blogova. Zato, veliko HVALA svima koji su izdržali do sada i koji još uvek žele da učestvuju u ovoj, meni zaista zanimljivoj diskusiji.
Jedna od veoma važnih tema tokom, vama sada već dobro poznate, ekonomske konferencije održane nedavno u Forin ofisu bila je uloga stranih vlada u globalnoj ekonomiji. O tome ćemo razgovarati u ovom blogu.

Još jednom hvala svima koji su pročitali, a posebno onima koji su učestvovali u diskusiji na mom prvom tekstu u ovoj seriji ekonomskih blogova. Kao što sam obećao ovaj tekst će biti posvećen međunarodnoj trgovini i investicijama. Ta tema mi je posebno zanimljiva jer sam između ostalog i šef Trgovinskog odeljenja ovde u Ambasadi.

Mislim da ne možemo nastaviti da poboljšavamo životni standard ljudi ukoliko kompanije nisu u mogućnosti da ulažu, angažuju, proizvode i trguju slobodno. Međunarodna trgovina predstavlja glavni kanal razvoja u dosadašnjoj istoriji, a posebno tokom poslednjih sedamdeset godina globalizacije. To je bio i ključ u naporima za suzbijanje siromaštva. Kada su u pitanju i Srbija i Velika Britanija, rast ekonomije i jedne i druge zemlje zavisi od stranih investicija i rasta izvoza. Međutim, zbog krize trgovina se značajno umanjila - kao i tokom Velike depresije 1930-ih godina. Postavlja se pitanje kako možemo da osiguramo da putevi trgovine ostanu otvoreni i da što veći broj ljudi u svetu ima pristup kanalima slobodne i fer međunarodne trgovine?

Globalna ekonomija tek izlazi iz najveće krize u poslednjih osamdeset godina. Čeka nas još dosta teških godina. Fer i transparentna međunarodna trgovina, kao i investiciona pravila su ugrožena. Vlade čine nove snažne uplive u privatne poslove. Opasne klimatske promene i ograničenosti prirodnih resursa destabilizuje zemlje. Nalazimo se na pred ključnim izborom. Diplomatija bi u nekoliko sledećih godina mogla da obezbedi - ili da podrije - životni standard svih nas daleko u budućnost.

Krajem prošle godine učestvovao sam na fascinantnoj ekonomskoj konferenciji u Forin ofisu u Londonu na kojoj su učestvovali i ministri, stotine britanskih diplomata, lokalni ekonomski stručnjaci zaposleni u ambasadama širom sveta, kao i direktori javnih službi. Diskusije i zaključci konferencije su ostavili veliki utisak na mene i zato bih voleo da ih podelim sa vama kroz kratku seriju blogova.
U svakodnevnom životu problemi nam lako odvuku pažnju od globalnih pitanja koja imaju uticaj na sve nas. Bilo da smo u Britaniji ili Srbiji, snažan ekonomski oporavak, širenje svetske trgovine i prelazak na održiviji nivo potrošnje biće ključni da bismo održali dobar životni standard. Zbog toga sam se osetio privilegovanim što sam u prilici da se vratim u London da čujem vodeće britanske stručnjake iz oblasti ekonomije i zaštite životne okoline.

Ako razmišljate o svojoj budućoj karijeri i o tome šta bi sve moglo da vam pomogne da za 5 ili 10 godina ostvarite neke ciljeve koje ste zacrtali, razmislite i o Čivning (Chevening) stipendiji koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije (Foreign & Commonwealth Office).

Srbija je pre tačno godinu dana donela novi Zakon o Javno-privatnom partnerstvu(JPP) koji je omogućio opštinama u Srbiji da razmotre ovaj model kao jedan od vidova za ulaganje u razvoj svih vidova infrastrukture (pre svega saobraćaja i železnice), javno-komunalnih usluga (vodovoda, kanalizacije, reciklaže otpada, itd.) kao i u pružanju dodatnih usluga u javnom sektoru (bolnice, školstvo, itd.).

Velika Britanija je jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi po primeni projekata po modelu JPP. Za razliku od drugih zemalja koje obično krenu sa JPP projektima u oblasti infrastructure, Velika Britanija je zbog lošeg stanja u bolnicama i školama bila prinuđena da krene sa primenom JPP projekata u ovim oblastima. I iskustva Velike Britanije u ovoj oblasti su sada ogromna - u period od 2010. do prve polovine 2012. godine realizovano je skoro 90 projekata po JPP modelu, čija vrednosti prelazi cifru od 8,5 milijardi evra. Zbog toga mi je bilo veliko zadovoljstvo što su se predstavnici vodećih kompanija i institucija iz Velike Britanije, koje su lideri u planiranju i realiziciji javno-privatnih partnerstava, okupili sa željom da prenesu svoja iskustva učesnicima JPP samita.

Jedan od najboljih delova mog posla jeste to što sam koordinator Chevening (Čivning) programa stipendiranja u Ambasadi.

Politički rad je, bez obzira na to što je veoma uzbudljiv, ponekad veoma frustrirajući - nekada protekne mnogo vremena dok promene ne postanu vidljive, ili dok ne počnu pozitivno da utiču na živote ljudi. Ali kada ste u prilici da nekoj mladoj, talentovanoj osobi pomognete da stekne bolje obrazovanje to ima trenutni efekat, kao i dugoročnu podršku planovima za karijeru.

Zbog toga sam veoma srećan što smo ove nedelje pokrenuli proces prijavljivanja za Chevening stipendije za 2013/14. akademsku godinu. Kroz ovaj program, sledeće godine će Vlada Velike Britanije za nekoliko srpskih studenata finansirati odlazak na master studije u Britaniju - pokrićemo troškove školarine, putovanja, viza, kao i životne troškove.

Poslednje tri nedelje su mi proletele kao u magnovenju. Nije lako poverovati da su Olimpijske igre završene, da je sada Rio De Ženeiro preuzeo palicu i da je sva pažnja usmerena na njihovu organizaciju Igara 2016. godine.

Ovo su za mene zaista bile posebne Olimpijske igre. Posebne jer je prvi put u mom životu moja zemlja bila domaćin.

Pre neki dan sam prvi put išao na jug Srbije. Bio sam svedok nesvakidašnjeg događaja: kriket meča odigranog u Bujanovcu.

Dozvolite mi da za one koji malo znaju o drugom najpopularnijem sportu na svetu dam kratak opis. Poput bejzbola, lopta se baca ka udaraču. Udarač stoji u centru ovalnog polja i brani svoj "stumps" - 3 vertikalno postavljena štapa, i ako ih pogodi lopta udarač ispada iz igre. Kada udari loptu, udarač i njegov partner trče napred-nazad između krajeva 20-metarskog viketa (wicket). Svako pretrčavanje između stumps donosi po jedan poen. Tim se sastoji od jedanaest igrača koji pokušavaju da postignu što više poena dok ih sve ne izbaci tim koji je u polju (fielding team). Meč nekada može trajati i po pet dana.

Ovog vikenda je u Beogradu održan međunarodni ragbi turnir "Beogradski pobednik 2012". I pored praktično tropskih uslova, dvadeset ekipa iz više evropskih država (od Srbije i Bosne i Hercegovine do Švajcarske) odigralo je nekoliko kvalitetnih utakmica u čast ovog starog i u svetu veoma popularnog sporta.

Među učesnicima turnira su bile i tri ekipe škole George Heriots iz Edinburga. Njihov dolazak u Srbiju, na samom početku letnjeg školskog raspusta, nikako nije slučajan.