Prenosim obaveštenje udruženja Ateisti Srbije:

 

---

U želji da se približi većem broju ljudi i da svoj rad učini dostupnim javnosti, Udruženje „Ateisti Srbije" pokreće online časopis „VELIKI PRASAK". Osnovni cilj časopisa je da, kao protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica i njihovoj propagandi preko medija, predstavi javnosti i naučni pogled na svet.

Stalne rubrike će se baviti temama kao što su sekularizam, popularna nauka, predstavljanje poznatih ateista i sl. Poseban odeljak biće posvećen intervjuima sa ljudima sa naših i stranih

Dok razmišljam o budućnosti ovog bloga i bakćem se sa kojekakvim "ozbiljnim" stvarima koje mi vise iznad glave, te zbog kojih mi izgleda neproduktivno posvetiti vreme onoj vrsti blogotekstova koje inače volim ovde da kačim, evo jednog pokusaja izbacivanja nečega što prosto mislim da je cool.

Ja serije volim više neg' baklave da jedem. Nisam siguran šta je tačno po sredi, ali strašno pasuju mojim periodično opsesivnim naletima interesovanja. Ovo nije tekst o serijama (mada sam i jedan takav planirao). Ovo je tekst o uvodnim špicama za serije. O da.

Da li se sećate kongresa veštica iz Velikog Gradišta koji se odigrao početkom meseca? Izgledalo je kao baš zabavno okupljanje za koje se nadam da će nastaviti da se organizuje i u buduće. Naravno, niko tamo nije zaista mislio da je po sredi kongres pravih veštica. Veštice ne postoje, zar ne? Pa, zapravo - postoje.

Dom Vojske Srbije, devet ujutru, ja prelistavam 24sata novine i polako dolazim sebi. Bolje da nisam. I dolazio sebi i prelistavao novine. Jedna od vesti glasi (parafraziram): "Krivična prijava zbog piratizovanja Turneje". Poseta B92 sajtu je potvrdila ovu vest. Gde uopšte da počnem? Aj' prvo jedna poučna pesma pa ćemo onda o surovoj realnosti.

 

[EDIT: Isključili embedding pa ne mogu spot da stavim u tekst... Evo ga ovde: http://www.youtube.com/watch?v=Yz-grdpKVqg

Od januara 3% poreza na u glavnom sve što ispušta zvuk, može da skladišti zvuk ili ga... uh... štampa? Pa da. Valjda isto tako udruženja pisaca jure ljude koji na glas čitaju knjige. U svakom slučaju, SOKOJ se isprsio i pokazao nam svima šta je sve moguće u ovom Apsurdistanu. Ako vam to ne izaziva teži napad gorušice možete i pročitati veselu vest da organizatori novogodišnjih žurki moraju SOKOJ-u da plate nepoznatu svotu novca, opet na ime naknade autorskih prava. Imate i 10% popusta ako žurku prijavite do 23. decembra.

Još u osnovnoj školi sam čuo, servirano kao fazon, da je smisao života u tome što ne bi bilo smisla kada život ne bi imao smisla. Tada nisam baš mnogo razmišljao na tu temu, bio sam previše zauzet krizama identiteta znatno nižeg ranga koje su u glavnim gravitirale oko pitanja zašto raditi

Mislio sam da će neko pre mene o ovome prozboriti par reči, ali izgleda da to nije slučaj. Daklem, u najkraćim crtama, izgleda da je nepristrasan i objektivan žiri jednoglasno odlučio kojih 204 građana Srbije treba predpremijerno da dobije nove pasoše. Kompletan listing sve sa pojedinačnim obrazloženjem se može naći na sajtu Večernjih novosti, a ja ću samo napraviti kratak izvod meni najzanimljivijih pobednika. Iako su imena izlistana na sajtu Večernjih novosti, nekako mi se čini da to možda baš i nije fer te ovde stavljam samo redne brojeve i obrazloženja.

Pre nego što počnete bilo šta da čitate, skrolujte na dno teksta i pročitajte zadnji pasus. Samo zadnji, ništa više. On je najbitniji. Verujte mi na reč. Onda se lepo vratite na vrh pa krenite ispočetka. Da, znam da je taj zadnji pasus mogao da bude i prvi, ali bi mi tako kvario kompoziciju teksta. Osim toga, devet od deset opsesivno-kompulzivnih skrolera prozora kažu da je skrolovanje dobro za vaš srednji prst (ako imate miša sa točkićem), što se može pokazati korisno u svakodnevnim međuljudskim odnosima.

Ja imam problem sa EXIT-om. Odnosno, da parafraziram scenu iz Četri Sobe, nemam problem nego probleme. Množina. Care to hear?

Well first I was fucked by a coven of witches. Ne ne, čekaj, to je i dalje Četri Sobe. Moj prvi i osnovni problem sa EXIT-om je što je u pitanju festival. Ne volim masovne festivale. Gomile i gomile ljudi koji prave gužvu i štroku.  Takođe i gomile i gomile bendova od kojih po pravilu ni pola, a verovatno ni četvrtinu nemam ni minimum želje da čujem ili vidim. A tu nastupa i drugi problem EXIT-a: festival nema nikakav fokus. Apsolutno nikakav. Bine nemaju tri blage jedna sa drugom, ponekad ni bendovi na istoj bini nemaju tri blage jedan sa drugim. Svestan sam da sam verovatno u izvesnoj meri antisocijalan, ali ima nešto oko ideje da ću postojati na istom mestu u isto vreme sa, recimo, fanovima HIM-a što u meni izaziva želju da se ubijem grickalicom za nokte. Manje važni problemi su vezani za cenu, činjenicu da je u drugom gradu, cimanje oko smeštaja ili nedajbože kampovanje u sred sve te štroke.

Iz svih tih razloga, do sada sam uspešno odolevao odlasku na EXIT. Ove godine idem prvi put pa sam sa time u vezi odlučio da napravim cost-benefit analizu ovogodišnjeg programa. Slede pros & cons iz moje perspektive, koji će verovatno biti od koristi samo meni.

Pre svega, hteo bih da kazem da je moja iskrena i snažna želja da budem primljen u Ombudstrongmanov kabinet. Mislim da bih mogao mnogo doprineti na takvoj poziciji i da moji specifični talenti savršeno odgovaraju takvom okruženju. No, da ne bi ispalo kako se bespredmetno hvalim, umesto rezimea nudim ovaj kratki video klip koji će jasno ilustrovati zašto sam ja savršen čovek, odnosno princeza, za taj posao.

Ovaj, sada već antologijski govor, održao sam na (pijanom) zasedanju ljubitelja džin-tonika sa pridruženim krilom pivopija, održanom kao skup podrške anti-alkoholičarima Srbije. Ako budem odabran, planiram taj specifičan talenat da iskoristim i za podršku prava seksualnih manjina.