Poslednji dan ovogodišnjeg EXIT-a je po meni obeležila neverovatna

gužva na skoro svim mestima, pogotovo na mejnu gde je bilo 

za neizdrž :)

A izbor muzike je bio fantastičan, nisam znao gde ću pre! Krenuo 

sam sa starog mesta, MyExit Stage i nastup prijatelja :) DJ Nikolar.

Zatim krećem niže, na Roots and Flowers Stage i stižem na nastup 

Zion Crew. 

Na pola nastupa moram da krenem dalje jer je

Kako opisati scenu kada Mick Hucknall peva neke od najlepših
pop balada svih vremena a oko vas se čuje horsko pevanje
zaljubljenih parova? Kako opisati njegov glas, njegov osmeh,
vrhunske muzičare koji su uz njega i vibracije od kojih vam drhti
celo telo? Ne bih se upuštao u takvu egzibiciju! Jednostavno:
Simply Red!
Dva bisa, rasprodate karte i 10.000 duša su dovoljan dokaz da
je ovaj koncert zaslužio neki veći prostor i neko bolje ozvučenje,
no, neću da zanovetam, stajao sam dovoljno blizu bine i dovoljno
blizu meni dragih ljudi da

Već u 19h je bilo jasno da će ovo biti jedan od najposećenijih dana

u desetogodišnjoj istoriji EXIT festivala. Instalirali smo se na Main

Stage oko 20h i čekali da na binu izađe legenda pank-rok muzike 

Patti Smith. Tačno u 20.15 počinje Gloria! Negde na pola nastupa 

delirijum uz Because the Night. Patti nasmejana i čini nam se 

zadovoljna baš kao i mi. 

   Rock N' Roll Train je protutnjao Beogradom! Grmljavina i škripa kočnica
prilikom ulaska voza na stadion i adrenalinski šok od kojeg se jedva ostaje živ.
AC/DC!!! Hiljade crvenih rogova koji svetlucaju, fanovi u delirijumu i 500.000 vati
ozvučenja... veče za pamćenje. Dva sata i 20-ak pesama od toga 4-5 sa novog
albuma i more hitova koji ostaju za sva vremena. Rosie je jahala voz dok je
Angus na centru stadiona cepao žice. Vatromet konfeta koje je vetar raznosio
po celom stadionu, zaglušujuća detonacija iz 12 topova koji su se pojavili

    Već na ulazu u parter sam shvatio da ću biti jedan od najmlađih u publici, bluzeri, rokeri, rođeni 10-ak, 20-ak godina pre mene strpljivo su čekali da budu pretreseni i pušteni u Bg arenu. Upadamo unutra i zaista... sa 37 godina osećam se kao tinejdžer :))) Rokerice sa izvezenim ZZ Top amblemima, marame Harley Davidson oko glave, raznorazni Moto klubovi sa svojim obeležjima ali ne dam se ni ja tako lako! Skidam jaknu maslinasto zelenu i reklamiram svoju majicu, pa nek vide matorci da ima i nas mlađih :P

    Ne bih mnogo drvio o koncertu, samo par napomena onima

   Intermezzo ili Apocalyptica? Fince sam slušao pre par godina uživo i oduševio

se a Intermezzo me je sinoć raspametio. Četiri devojke, gudački kvartet i repertoar 

o kojem sam mogao samo da maštam: Ljubav(EKV), Riders on the storm(The 

Doors), Breaking the Girl(RHCP), Hush(Deep Purple), The time is now(Moloko), 

Are you gonna go my way(Lenny Kravitz)... i na bis Englishman in New York(Sting). 

15 pesama, 75 minuta predivne muzike, pun srednjoškolski vrt, uživanje kakvo 

se samo poželeti može. 

Prelazim most i gledam one silne oblake iznad Tvrđave, delovalo je kao

da će kiša padati cele noći. 

Ulazim na festival i zaboravljam loše vreme. Do prvog koncerta vreme

prekraćujem šetajući između bina. Gdegod škljocnem fotoaparatom, nailazim 

na poznate ljude, stanem, popričam sa njima, svi nasmejani i veseli ubijaju 

vreme kao i ja. 

Knjiga "Ljubav malim slovima", priča o usamljenom profesoru nemačke književnosti koji u samo nekoliko dana upoznaje nekoliko zanimljivih ličnosti i igrom slučaja na ulici nailazi na prvu ljubav iz dečačkih dana koja mu je pre 30 godina ispod jednog stepeništa otkrila šta je to "poljubac leptira".

Ovu knjigu o ljubavi, samoći, prijateljstvu... poneo sam u knjižaru Mladinske knjige u Novom Sadu sa namerom da se upoznam sa autorom lično i da ga zamolim za potpis na prvoj stranici. A Fransesk, čovek dobroćudnog lika, vrlo prijatan i odlično raspoložen čak je

     Scream for me Belgrade bile su reči Bruce Dickinson-a nakon kojih se iz 15.000
grla prolomio vrisak koji se pamti do kraja života. Skoro dva sata svirke i to kakve!
Hitovi su se ređali jedan za drugim. 2 Minutes To Midnight, Wasted Years, The Number
Of The Beast, Run To The Hills, Iron Maiden, Fear Of The Dark, Hallowed Be Thy Name...
Atmosfera za pamćenje, Brus koji je ceo koncert pretčao i skakao sa zvučnika na binu
pa sa zida na... ko zna gde. Perfektno muziciranje Steve Harris-a, Dave Murray-a,
Adrian Smith-a, Nicko McBrain-a i Janick

State of Exit me je vodio na Tuborg Green Fest u Zagreb. Putovanje klasično: sat vremena zadržavanja na našoj granici, 15 minuta na komšijskoj... overili smo svako drugo stajalište na autoputu da bi se olakšali... autobusi standardno katastrofalni, više liče na kabriolet nego na bus, promaja na sve strane, znači smrzavanje. Pohvala za policijsku pratnju na ulasku u Zagreb koja nas je pratila do dvorane Dražen Petrović inače bi kasnili dva sata na koncert. Dvorana premala da primi sve koji su kupili karte, unutra zagušljivo do bola, krcato, mokro... Ali video sam Zagreb, lep je,