2014-06-12 17:34:54
Zdravlje| Život

ONO, KAD MI DOĐE DA LANEM...

razmisljam RSS / 12.06.2014. u 18:34

               U stvari, već dugo imam na umu da napišem par pričica o dobrim ljudima koje sam sretala silom (ne)prilika, primorana da šetkam po raznoraznim čekaonicama i ordinacijama. Nakupilo se tu podosta materijala, ali nikako da privolim sebe da sednem i uobličim ta iskustva u nešto što bi bilo čitljivo. Sve se nešto femkam, pa kao, ne umem, pa kao ne znam kako bih... A zapravo sve vreme grešim dušu o ljude o kojima je vredno pričati, jer rade svoj posao pošteno, profesionalno i čak, na momente, i daleko bolje i humanije nego što im to stroga pravila profesije određuju.
               Na žalost, i ovog puta ću tu temu zaobići.

 

               Kada nam se rodilo treće dete, poprilično godina nakon prva dva, lepo smo, kao što je red, otišli u naš Dom zdravlja da odradimo prvi kontrolni pregled. Dogovorili smo se da i nju vodi lekarka koja je od početka bila nadležna i za prethodno dvoje. Žena je korektno obavljala svoj posao, a nama nije trebalo ništa više od toga. Na prijavnom šalteru, sestra nas je pogledala kao da smo upravo pali s Marsa i uspela da promuca:


               ,,Ali, ta doktorka je već pet godina u penziji.''

 
2013-07-30 20:48:07
Život| Životni stil

ISPOVEST HODAČICE PO ŽICI

razmisljam RSS / 30.07.2013. u 21:48

               Profesija kojom se sad bavim je iznuđen izbor, ispostaviće se, sasvim prirodan u svojoj suštini. Mada mi nikada nije palo na pamet da bih mogla tome da se posvetim, jer po prirodi nisam sklona nikakvom avanturizmu, na koncu je postalo izvesno da je to jedino što umem da radim na nekom gotovo primalnom nivou.

 
2013-03-31 16:51:20
Gost autor| Putovanja| Život

AERODROMI

razmisljam RSS / 31.03.2013. u 17:51

                Hajde da ispratimo baba-Martu jednim zabavnim tekstom. Sa zadovoljstvom prepuštam svoje blogodvorište plavushi011:    

 

       

 
2014-01-11 19:25:43
Život

MEANDRIRANJE

razmisljam RSS / 11.01.2014. u 20:25

               Da, priseća se da je sanjala da hita nekakvim fluorescentnim ulicama u tim svojim crveno-kariranim papučama i to joj se čak ni u snu nije ni malo dopalo. I ne stoga što su u pitanju jeftine filcane natikače koje se prodaju po pijacama i kineskim radnjama i mirišu na plastiku i kontejnere prekookeanskih teretnih brodova ( Što im u njenim očima daje posebnu draž jer nekako sluti da su putujući dobile priliku da ih nadleti bar jedan par albatrosa i poštedi neki strašni sedmi talas koji se već poslovično kradomice valja debelim morima tražeći sebi žrtve. ), već zato što je sve vreme postiđeno bila svesna iskrzane rupe koju je na platnu otvorio njen levi nožni kažiprst, koji je, oporo je toga svesna , već nedeljama predano radio na tome.

 

               Drago mi je što mogu da ustupim prostor svojoj gošći Kleinemutter.

 

 

               Moje dete je dete sa posebnim potrebama ili dete sa invaliditetom 100% ili hendikepirano dete ili kako god već zovu ovakvu decu, ali moje dete je jedno toplo dete, koje se raduje životu, koje uživa u sadržajima u kojem uživaju i druga tipična deca. Moje dete je moja srećica !

 
2012-11-28 19:50:33
Život

RUKA

razmisljam RSS / 28.11.2012. u 20:50

               Na trenutak ne zna šta da kaže. Gleda tu nepoznatu stvar, sivkastu i ubledelu, koja tek što se izmigoljila iz krutih belih povoja i sad joj zgrčena i gotovo dirljivo bespomoćna leži u krilu, i užurbano mozga...

 
2013-05-05 18:37:38
Porodica| Život

KAMENČIĆI U MOZAIKU

razmisljam RSS / 05.05.2013. u 19:37

               To je jednostavno tako. Nekog pravila nema. Dešavaju se odlasci i dolasci sasvim neplanirano, uglavnom iznebuha, ničim najavljeni. Neki radosni, neki tužni, a neki tek onako, jedva vredni pažnje.
               Navikne se čovek, pre ili kasnije. I postane zahvalan na  malim iznenađenjima koja nije umeo ni da nasluti.

 
2011-07-22 17:46:32
Život

OBIČNA PRIČA

razmisljam RSS / 22.07.2011. u 18:46


              Prva se rodila Vera. Bila je slabašno, bolešljivo dete, oko koga su svi treperili gotovo ne dišući, koje su svi pazili i čuvali kao malo vode na dlanu.

 

               ,,Nije mi cilj da promovišem Vukija već da se o njegovoj bolesti priča. To je veoma retka bolest i muka mi je više da lično edukujem sve koji imaju posla s njim.''  

               Ovo mi je napisala. I zamolila me da objavim ovaj tekst u kome priča o bоlesti svoga sina. Zato što je umorna od nerazumevanja, od sudaranja sa zidovima birokratije, od prekih pogleda i nesuvislih komentara.

               Želela je da joj ne pominjem ime, što ću da poštujem. Usput molim i one koji je eventualno poznaju, a čitaju ove redove, da se drže te njene želje.

               Hvala.            

  

 

razmisljam

razmisljam
Datum rоđenja:  - Pol:  Ženski Član od:  21.06.2009 VIP izbora:  50 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana