Letnje vreme, pa evo malo letnjih tema za razmišljanje i maštanje. 

Recimo da vam se posreći, pa dobijete na lutriji ili u nasledstvo od bogatog ujaka iz inostranstva ili na neki treći način, milion evra, dolara ili neki čak višestruko veći iznos u „čvrstoj valuti". Možda ne milion nego par stotina, ali možda i nekoliko miliona.

Šta biste uradili sa tim novcem?

Amerikanci sve više i sve češće protestvuju protiv novih propisa vezanih za bezbednosne preglede na aerodromima. Nove i sve rigoroznije mere neki čak tumače i kao uznemiravanje građana. Počele su da stižu brojne žalbe. Pre nekoliko godina mere su počele skidanjem cipela, kaiševa, pa zabranom unosa tečnosti i kremastih materija u putničke kabine aviona, onda su se pojavili skeneri koje putnike ogoljuju pred službenicima bezbednosti. Pojavile su se brojne spekulacije šta ovi skeneri pokazuju i otkrivaju i u kojoj meri to narušava privatnost, da li se te slike negde pohranjuju itd.

Mnogi regionalni, a i svetski mediji se ovih dana bave temom nove Internet valute, poznate pod imenom Bitcoin. Da li je ovaj koncept budućnost novca? Da li vi kupujete Bitcoine i zašto (ne)? Možda ste postali rudari i anagažujete svoju slobodnu procesorsku snagu u pronalaženju novih bitcoina (engl. mining)?

Šta novcu daje vrednost? Mnogi se slažu u tome da iza vrednosti novca stoje državna podrška i poverenje. Bez toga papirne novčanice vrede koliko papir na kome su odštampane (tj. uglavnom ništa), a kovanice onoliko koliko vredi sam metal od koga su izrađene. Opet, državna podrška u osnovi diktira i poverenje u novac, jer se u valuti države koja ga emituje, računaju i plaćaju porezi i druge dažbine, a odatle implicitno sledi i poverenje u državnu zaleđinu novca. Novac i monetarna vlast je jedno od bitnih obeležja državnosti.

Da li se drmaju temelji nauke? Brzina svetlosti kao najveća moguća brzina u ovom svemiru je dovedena u pitanje. Govori se o mogućnosti teleportacije, putovanje kroz vreme se pominje kao nešto ostvarivo u (astronomskim merilima) dogledno vreme. Tu je i kvantna teorija informacija, postoji i tvrdnja da je informacija fizička, razmatra se stvaranje „iz ničega". Da li smo na pragu novih epohalnih otkrića ili je „samo" greška u pitanju? Uz sve ovo, za jačanje našeg ponosa, uvek se napomene da je Anjštajn naš zet, Tesla je naš, ali i do sada manje poznati Vedral je naše gore list.

Da li su kineski hakeri toliko vešti, moćni i opasni? Veliki broj računarskih napada, koji su se odigrali u proteklih par godina su pripisani njima. Neki od njih su izvedeni vrlo pažljivo i vešto, sa primenom vrhunskog znanja i umeća, neki su dugo ostali neotkriveni, neki možda nisu ni objavljeni, a neki možda nikada i neće biti objavljeni ili čak niti otkriveni. Ovih danas se priča ponovo zahuktava. Ponovo se otvaraju brojna pitanja: Da li su Kinezi neopravdano optuživani ili stvarno stoje iza napada? Da li je u pitanju hakerisanje koje je organizovano i sponzorisano od strane velikih firmi ili čak od strane države? Da li je, pak, u pitanju samo rekreativno hakerisanje? Da li se nešto veliko "valja iza brda"?

Letnja razbibriga... U čemu se razlikuju ove dve slike?

 

 

 

 

 

 

Kada se nešto ne uradi kako treba na vreme ili u pravo vreme, onda dugovi dođu na naplatu pre ili kasnije, uz dodatnu cenu i moguću štetu. Propusti i greške, bilo da su svesno ili nesvesno učinjeni ranije, pojave se najčešće u nevreme kao svojevrsni duhovi iz prošlosti.

Tako je u raznim oblastima života, pa i u razvoju softvera. Problemi prouzrokovani greškama i propustima u starom programskom kodu, od kojih su neki sa vrlo ozbiljnim posledicama, iskrsavaju sve češće. U ovom tekstu navodim nekoliko primera koji su se pojavili prošle i ove godine. Nakon toga slede preporuke kako bi ubuduće mogli da se umanje ili izbegnu ovakvi problemi.

Jedan od nedavno otkrivenih propusta u softveru dobio je, na interesantan način, upravo ime GHOST ili, u prevodu, duh.

Prošle nedelje, grupa stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije i robotike pozvala je na zabranu ofanzivnih autonomnih oružja (engl. offensive autonomous weapons), tvrdeći da bi globalna trka u razvoju oružja baziranih na veštačkoj inteligenciji (engl. Artificial Intelligence) mogla dovesti do jeftinih robota koji se mogu anonimno angažovati da ubijaju hiljade ljudi. Međutim, drugi kažu da bi zabrana autonomnih oružja bila uzaludna, jer neće sprečiti postojanje takvih sistema i, štaviše, određena robotizovana oružja bi mogla zaista ostvariti bolje rezultate od naoružanih ljudi u borbi, što bi rezultiralo manjim brojem žrtava.

Da li je na pomolu nova prilika za sposobne Internet preduzetnike?

Prema tvrdnjama mnogih svetskih ekonomskih analitičara, započeo je novi "dot com bubble" talas, koji je sličan onom iz perioda od 1995 - 2000. Pored sličnosti, novi talas ima i neke razlike u odnosu na prethodni. Ovaj tekst analizira šta se to dešava, zašto se dešava, koji su trendovi i kako da se uključite, ako imate novu grandioznu ideju u koju duboko verujete.

Ovaj put ću na mom blogu ugostiti blogere uros_vozdovac i Gorana Rakića koji žele da pokrenu akciju na temu položaja slobodnog softvera u Srbiji.

 A sada "dajem reč" gostima.

Dragi prijatelji,

Ubuntu zajednica Srbije u svetlu skorašnje Anti-pirat akcije i korišćenja nelegalnog softvera u Srbiji, kao zvanična lokalna zajednica ljubitelja i korisnika Ubuntu GNU Linuksa, za akciju i njene ciljeve ima samo reči hvale. Smatramo da je borba protiv piraterije i legalizacija softvera kao njeno ishodište jedini ozbiljan put kojim ozbiljna država i njeni organi moraju da idu.