Ili svakom parada: jednima pederi, drugima tenkovi

Elem, seća li se neko šta to beše „Haški tribunal? Da, to je bila ona grdna stena što je Srbiju delila od Evropske unije i svetle budućnosti.  To, samo to i ništa drugo do to. Nema drugih uslova, nema dodatnih uslova, nema skrivenih uslova. Ponavljali komesari, ambasadori, predstavnici, a za njima horovi naših političara. Samo da se pošalje i osudi cela zločinačka Vlada, Generalštab, rukovodstvo policije. Još Milošević, još Karadžić, još Mladić, još Hadžić.

3, 2, 1 -  i... Trt! Ne stigosmo ni da odahnemo kad - Kosovo. 

Naravno, ružno bi bilo pomisliti da je to neka ucena i da naši prijatelji na taj način pokušavaju da pocepaju ili ponize našu zemlju. Ne, naravno. No se za svaku zemlju u toj harmoničnoj zajednici naroda i država mora znati gde su joj granice i dokle joj suverenitet seže. A Srbija, eto, ne seže dokle njen ustav kaže, niti rezolucija UN. nego dokle kaže Vašington, direktno ili preko čauša.

No čemu ovaj i ovakav uvod kad je tema sasvim drugo nešto?

--- ili o anonimnosti na blogu

Korišćenje nadimka ili pseudonima u komunikaciji na internetu stara je tema, mnogo puta i na mnogo načina istraživana, analizirana, opisivana. No ovo nije blog o anionimnosti na internetu. Moja pretencioznost ne ide tako daleko. Ovo je blog o anonimnosti na blogu.  

Kratka studija slučaja Krstić i slučaja Brajović.

Već izvesno vreme anonimnost blogera tema je koju ova dva blogera često pominju u negativnom kontekstu. Pošto izrazito ne podnosim sakrivanje iza šupljih aluzija – neću govoriti o nekim tamo blogerima. To su Nebojša Krstić i Predrag Brajović. I o anonimnosti svako iz svojih razloga i svako na svoj način, a uopšte ne sumnjam da će nam i ovde ponoviti svoje argumente.

O radiju kao elektronskom sokoćalu kojim je Nikola Tesla izmenio svet komunikacija i otvorio proces stvaranja "globalnog sela" mogao bi da piše neko od kolega stručnih za lampe, tranzistore i žičice, odašiljače, repetitore i prijemnike, eletktromagnetne talase i ostale pojmove vezane za ovo čudo nastalo krajem devetnaestog veka.
Moje je druženje sa radijom počelo nešto kasnije od njegovog nastanka, dakle - negde sa polaskom u osnovnu;
sa pesmama Zorana i Bojana Ramboseka i onom pesmicom u interpretaciji Paje Minčića, koju sam svakoga jutra slušao na prvom programu Radio Beograda, u najavnoj špici emisije "Dobro jutro deco":

Na današnji dan, u ovo vreme  a pre 15 godina da su postojale - društvene mreže orile bi se od pozivanja Zorana Đinđića da podnese ostavku.

Zbog katastrofalnog procenta podrške u elektoratu. Zbog brutalnog pragmatizma. Zbog kriminala i korupcije. Zbog uništavanja privrede. Zbog prodavanja države. Zbog kočenja u evroatlanttskim integracijama. Zbog predaje Kosova. Zbog nepriznavanja Kosova. Zbog kriminalnog okruženja. Zbog stranačkog zapošljavanja.

A onda dva obična i jedan ledeni metak promene sve. 

O upravo održanim izborima napisao sam sve što sam mislio u prethodnom blogu - "Ko je hranio Mogvaja". I nemam bogznašta da dodam. Ni da ispravljam ni da se naknadno pravim pametnim. 

Sad mogu da sebi i vama čestitam nastupajuću 1990. Sa svim što uz to ide.

A počinje razočaranjem, velikim zanosom i aklamacijom.

Sudeći po medijskom izveštavanju novoustanovljeni organ Republike Srbije pod nazivom Državni Vrh, u stalnom je zasedanju.  Sa tog zasedanja nema saopštenja ni izjava. Samo poneki težak uzdah i pritajeni škrgut zubma.

Šta ovi ljudi, u stvari imaju još da kažu jedan drugom o temi za koju se pretpostavlja da se o njoj raspravlja i konsultuje?

Šta, u stvari, bilo ko još ima da kaže na tu temu sem da jasno i nedvosmisleno iznese decidan stav i odluku za čije je donošenje ovlašćen funkciojom koju obavlja?

Samo posvećenima ni najbolje nije dovoljno dobro, i znaju da i od najboljeg može bolje. 

Birači to, na sreću, umeju da prepoznaju i nikakva ih najprljavija kampanja do sada neće sprečiti da postupe ispravno u osami glasačkog mesta. Ceneči rezultate i verujući u viziju.

"Vučić je, obraćajući se članovima SNS na izbornoj skupštini, rekao da neće govoriti loše o koalicionim partnerima. 

Iz intervjua datog sutrašnjem Danas-u:

EKSKLUZIVNO: Aleksandar Vučić piše za Danas povodom Dana Evrope 

"Srbi moraju u Evropu"

Autor: Aleksandar Vučić 

Boldovanje i podvlačenje by Frihend.

Jodlovanje i uvlačenje svako za sebe.

Beograd je plakao.

I Zagreb je plakao, ako je verovati Dnevniku.

Ljubljana je jecala, Skoplje se u suzama kupalo. 

A mi se cerimo, idioti, u tom šantavom, kloparajućem autobusu jer je Mire probao da nacedi neku suzu a Hans mu reko : Usraćeš se, jebote!"

Prijatelji iz zemalja koje su u dguom nizu genocida, ratnih zločina i masakriranja civilnog stanovništva u desetinama država sveta izvršile i brojne genocide, našli su vremena da u jeku genocida u Gazi u kome su direktni sačesnici i pomagači - Srbiji i njenim građanimja malom, prikladnom lekcijom iz novije istorije čestitaju današnji zajednički jubilej.