Poštovane blogerke i blogeri,

za manje od nedelju dana, Beograd je sa 24. mesta uspeo da se popne na 10. mesto na listi za novu World Edition tablu igre Monopol. Zahvaljujući upornim ljudima dobre volje koji su protekle nedelje glasali svakodnevno i prenosili informaciju, Beograd je (za sada) iza sebe ostavio velike gradove kao što su: Amsterdam, Atina, Tokio, Toronto, Barselona, Kiev... ili bolje da kažem da su ispred nas samo: Montreal, Pariz, Kejp Taun, London, Sidnej, Njujork, Jerusalim, Riga i Rim. *14. februara, samo dan kasnije, ovo više ne važi: na petom smo mestu...

Kako me je vađenje novog pasoša podstaklo da se vratim starom hobiju, putovanjima, reših da sa prijateljima provedem Novu Godinu negde preko. Sledi kratka priča o poseti Budimpešti, kombinacija doživljaja i praktičnih saveta svima koji su namerili u tom pravcu, a ne putuju da bi pregovarali o isporukama gasa... >>>

Iz perioda čiji jedan deo i ne pamtim tako dobro (najviše zato što nisam ni bio rođen), prepričava se priča o stadionu Tašmajdan. Dok komšije govore o tome kako je nekad bilo, razmišljam o mladima koji dolaze. U stvari, više o tome šta ih dočekuje...

... i dalje živi.

Živi u bedžu kojeg čuvamo negde na dnu fijoke, ili u majici na koju slučajno naletite kada sređujete orman. To je ona izbledela majica koja više izgleda kao stara krpa, ali je sigurno nećete baciti jer vam je draža od deset takvih novih. Majica herojskih vremena. Majica koju niste dobili, osvojili ste je.

firma koja pravi čuvenu igru Monopol, rešila je da izbaci na tržište World Edition tablu na čijim poljima će se nalaziti određeni svetski gradovi. Kako bi dodatno privukla pažnju, ova kompanija je otvorila on-line glasanje za izbor gradova. Ponudili su 68 gradova među kojima se nalazi i Beograd.

Sa prijateljima vodim radionicu u kojoj učestvuje grupa skoro punoletne albanske, srpske i romske omladine. Samim tim što su uspeli da barem na trenutak zbrišu iz svog okruženja, presrećni su. Čini mi se da im pre svega godi to što nema roditelja da ih kontrolišu. Možda je očekivano da rezultat prethodne rečenice znači haos u hotelu, ali za divno čudo, sva su deca pristojna

Super što ste svratili, baš mi je drago, raskomotite se...

U moru onih što se prave da se nije dogodilo (da ne računam one koji još drže Slobinu sliku, što javno na zidu - hrabrija varijanta: čitaj „ćao mozgu", preko onih koji ga čuvaju u fijoci - zlu ne trebalo, ko zna kako ćurak može da se okrene...), pored onih komsi-komsa koji bi želeli da se večeras nešto organizuje ali neće da se deranžiraju, čitaj: mrzi ih da se „cimaju", evo male žurke sa virtualnim mezetlukom i 'ladnim pivom...

Knez Mihajlova

Bliže se oni praznici. Poslednjih godina, polako, sve manje radosti nalazim u odbrojavanju unazad. Matorim ili sazrevam? Mnogo mi više znače misli koje me tih dana okupiraju i pažnja koju pokušavam da posvetim ljudima oko sebe. Iznanađenje starog prijatelja kome ne bi palo na pamet da ću mu se javiti (a ni meni da je neki drugi trenutak), donosi mi sve veće zadovoljstvo i radost. Matorim i sazrevam?

Ne pada Vlada zbog Kosova, već zato što je Vojislav Koštunica rešio da u svoje političko samoubistvo uključi i sve nas. Ne brani se Kosovo tako što se potrudiš da i ostalih 85% teritorije Srbije živi siromašno i u izolaciji. Kako će se nezavisnost Kosova sprečiti ako Srbija odbije da priđe Evropskoj Uniji? Jel to treba da znači da ako/dokle god Kosovo bude nezavisno, Srbija neće hteti u EU? Ako je to strategija, budućnost je očigledna: narednih godina gledaćemo kako Crna Gora polako pristupa EU a mi ćemo se i dalje ponositi što smo crna rupa na zlatnom tepihu.

Osetljiv na nepravdu i laž, volim da vidim kada se računi svedu, tj. kada, kako naš narod kaže, svako požanje što je posejao. Mesecima sam bio prinuđen da slušam iste one budalaštine koje su me i devedesetih naterale da okrenem život za 180 stepeni i aktivno dam svoj skroman doprinos u odbrani zdrave logike, tj. skidanja Slobinog režima s vlasti. Iako izgleda kao da još nije vreme žetve, mislim da je ona mnogo bliže nego što neki misle.