jeruzalem - evo, prosla je i ivina, dirljiva za nas hrvatske jevreje poreklom, poseta prestonici izraela. moram priznati da sam osetio ljubomoru u trenutku kada je ceo jerusalim okicen hrvatskim trobojkama, ali ivo je zasluzio to, a i drugim liderima na balkanu je zadao domaci kako se predstavlja drzava u inostranstvu.

sta je, u sustini rekao predsednik sa jerusalimske govornice? 

"I evo me, ovdje, stojim pred parlamentom izraelske države, i još važnije, stojim pred djecom Hrvatske, i bez dvojbenosti, ja se ispričavam. I molim preživjele žrtve holokausta, vas i sve druge žrtve za oprost", rekao je Josipović.

i za moje staro, okorelo od visedecenijskog pracenja balkanske i bliskosistocne otrovne gungule, a i od zivota samom cinjenicom da sam bio mladic 90-ih, dakle za moje staro srce beshe dovoljno da ova ivina recenica izazove ganutost.

Sećam se jednog vikenda, dok sam odrađivao svoju smenu civilnog čuvarstva, u jeku Druge Intifade, čuvali smo grad u haotičnom cunamiju palestinskih samoubilačkih napada; malog Jericho-a od 9mm, izraelska toka, gotivna, širio sam se k'o Zemunac po jukra dok sam je šetao tih par godina, kao mali magnum je izgledala, toka znači, i ako vidiš i definišeš sto odsto da je terorista, rokaj, brale! - naiđem ja tako na jedan tekst u Jerusalem Post Magazinu. Tekst se lepo i analitično bavio  krahom jugoslovenskog kolektivnog identiteta naporedo u hrvatskom, bosanskom i srpskom društvu. Kako sam, iz ličnih uverenja, odustao da rokam braleta iz protivničkog tabora, računajući da ću braleta odgovoriti verbalno, dijalogom, a ako ne onda ćemo se zagrliti i skupa otići k Alahu Ekbaroviću - ionako su tamo kod G. Ekbarovića, u to doba, bile bolje ribe nego u mom siromašnom studentskom životu; tako sam najviše voleo u tim smenama mogućnost da iščitam vikend-novine od A do Š.

                      Piše: Igor Mihaljević, Znaš ti zašto weblog

 Poštovani građani i građanke Vojvodine,

Ako je do sada postojala razumna sumnja da “vojvođansko pitanje” dobar deo političke elite ne razume, otklonjena je govorom predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića u Novom Sadu, na protestu “1 od 5 miliona” 1. marta. Na adresu Trifunovića od tada su stigle različite reakcije javnosti, od podrške do osude, i o njima se može i mora diskutovati. Međutim, ono što je te večeri do apsurda ogoljeno – činjenica da dobar deo političkih lidera u Srbiji suštinski ne razume “vojvođansko pitanje”, više ne sme da bude predmet analize, pojašnjavanja i dijaloga. Takođe, dosta ljudi smatra da je glumčev govor bio nasilan i pun mržnje, što nije kapital kojim se zajednički ruši despot.

Pregolemo je neznanje o problemu sa kojim se svi suočavamo.

Uglavnom, pošto me je Zili banovala, na mučni, nebanaćanski i nadasve crnogorsko-mafijaški i nedemokratski način, pretpostavljam na preporuku svog kriptototalitarnog drugara, neke stvari na podtemama su mi privukle pažnju a kako mi je ukinuta komentatorska opcija, prinuđen sam da o tim potpitanjima otvorim zasebnu temu.

O crnogorskoj politici neću raspravljati. Imam prijatelje i među crnogorskom pozicijom i među prosrpskom opozicijom, i sve su to dobri i dragi ljudi, nezavisno od politike i trovanja naše i njihove medijske scenaе od strane demokratiji i demokratskom nasleđu nesklonih i protototalitarnih ljudi. 

nekako se prepucavamo već danima na ovu temu, međutim, nigde nisam video neko ozbiljnije tumačenje zašto je Srbija došla na udar, upravo sada, 20 godina kasnije, i to posle jednog perioda decenijske vladavine levih snaga u zemlji, gde se tim snagama, Demokratskoj stranci konkretno, sigurno ne može opovrgnuti da jesu radili na defašizaciji javnog mnjenja u zemlji, i to ozbiljno, i to tako da danas, 2015. godine, i deca uzrasta od 7 godina smatraju da je rat glupost. reč "genocid" je toliko puta besmisleno upotrebljena prethodnih nedelja, tako da oni koji u novijoj istoriji u ovoj zemlji zaista jesu pretrpeli genocid - o kojem broju ljudi koji nose takvo iskustvo je reč? 2 miliona ljudi, pretežno Srba?! - nekako kao da osećaju uvređenost ovim namernim i svesnim obesmišljavanjem stvarnog Genocida te da se toliko buke pravi oko jednog ratnog zločina, svakako strašnog i neodgovornog, bahatog po duhu kakav je bio i duh raspadajućeg se sistema, komunizma, ili njegove izveštačene izvedbe koju smo živeli u prethodnim decenijama. došlo je i do jednog, sigurno postmodernog i novog bezobrazluka - da pojedinci sa sumnjivom totalitarnom biografijom prigovaraju realnim potomcima realnih žrtava Holokausta da su - genocidni?! koliko neko treba da bude perfidan da bi radio tako nešto? ostaje dojam da je neko izdao direktivu da se opali po Srbiji iz svih raspoloživih oružja. pitanje je zašto se to dešava uprava danas i upravo sada?

izvinjavam se Cenjenom Publikumu ® Basara 

što štancam uzastopce mrežne unose, ali nije svaki dan Božić, a ima puno ljudi koji ga slave danas, ima i blogera koji slave, a ima boga mi i bliskih članova moje familije koji ga slave, a s obzirom da je reč o proslavi rođusa jednog od najozbiljnijih reformatora Univerzalnog Čovečanstva ® Berđajev odvajkada, te da je reč praktično o mojoj plavonebosvodnoj kancelariji, ne mogu se oglušiti na molbu gošpara (i dragog sajber-drugara) G. Crossa da objavim ovu Božićnu čestitku.

 pre svega, moje izvinjenje jer ponavljam temu koju je Jasmina načela. dužno poštovanje Jasmininim autorskim pravima.

želeo sam nešto drugo da kažem u vezi sa upokojenjem naizgled odličnog malog čoveka Pavla.

ne znam da li se sećate scene iz Braće Karamazovih, kada premine starac Zosima, kada se čitav grad pita hoće li u njegovoj smrti biti pronađeni ikakvi tragovi svetosti, nepresahnuća Života?

Beograd, 17. novembar 2812.

PREDSJEDNIK Ivo Josipović II danas se u srbijanskom parlamentu još jednom ispričao za zločine koje je hrvatski narod počinio prema Srbima u Drugom svjetskom ratu. 

"Prije nekoliko godina na ovome istom mjestu moj je prethodnik izrazio duboko žaljenje za zločine počinjene nad Srbima tijekom Drugoga svjetskog rata na području kvislinške tvorevine zvane Nezavisna Država Hrvatska. Njegova je izjava pomogla da se led otopi; dala je važan poticaj hrvatsko-srpskim odnosima", kazao je u Srbiji Josipović te dodao da ono što će reći ne služi kako bi se "led otopio", jer među "prijateljima nema leda".

1977. Sadat, predsednik Egipta, probio je 30 godina leda između Arapa i Izraela i došao, kao prvi arapski zvaničnik, u posetu Jerusalimu. Pažnju domaćinima, međutim, odvukao je izgled Sadatove kravate.

Je l' goto'o?