interesting development, in deed.

 it's not nice to be fake.

"Srbija nestaje, ne razumemo vreme" Izvor: B92

Beograd -- Srbija ne razume sadašnjost, gubi sposobnost da komunicira sa svetom, a to ubrzava istorijsko nestajanje srpskog naroda, kaže istoričarka Latinka Perović.

Bio je jedan lik ovde, jedna jako jako drago osoba, nekakva Jugoslava, mislim da je bio nik Yugaya. To je jedna superdraga žena, ošla iz nekakve Bačke, po belom svetu pa se skrasila po Pešti nekakvoj. Super je drag jedan lik. Uglavnom smorila se ovde po blogu i ne javlja se više.

Израел, мај 2014. Разговаравши с израелским националним 2. каналом, Председник Шимон Перес је рекао да је Премијер Бенјамин Нетанјаху торпедовао мировни договор постигнут с Председником Палестинске Аутономије Махмудом Абасом 2011. године.

Перес је рекао да су он и Абас достигли суштински договор, "по готово свим питањима", те да је мировни договор био спреман, после серије тајних састанака у Јордану.

Перес је рекао да га је премијер питао да причека три до четири дана,  у нади да би представник Четворке (САД, ЕУ, УН, Русија), бивши британски премијер Тони Блер, могао издејствовати бољи договор.

"Дани су пролазили а бољег договора било није", казао је Перес. "Нетанјаху га је спречио (мировни договор)".

Израелска времена

aj dok čekam da komšija Robinho otvori komentare i ne bruka Klaru, mene, Milju i Đina sa ovim zatvaranjima mogućnosti da se priča slobodno, obelodanjujem da sam i ja kao i svako željan normalnosti gotivio Điđu, i da me se dojmilo potpuno u ta 3 minuta priče kada sam ga sreo u Vitlejemu u crkvi za Božić dveiljadite koliko je normalan i prijatan lik - on se, valjda, nešto krio od Miloševića koji je još tada jurio da ga smakne, nevertheless,

čeda očito ima težak problem da dopusti da se ljudi oko njega slobodno izražavaju, ne znam stvarno da li je to do njega kao osobe, ili ima nekakav krug komunjarskih mrakusa oko sebe koji mu forsiraju taj staljinistički imidž?

taman sam se obradovao kada je drago konačno postavio post o ldp-u, kada se konačno stekla šansa da razgovaramo o slabostima ove opozicione stranke, kada je tamo a ono međutim?

Dobio sam nekolicinu zanimljivih komentara na temi o Bojanu, pa ću ih preneti ovde u cilju nastavka razgovora, uglavnom zbog toga što mi je tema potonula pod pritiskom tmastih i sudbinskih političkih problema. Iako imam utisak da je komentarima uglavnom odgovoreno, pomislio sam da možda ima prostora da ih odvojim u zasebnu celinu, čisto ako neko bude tragao na internetu kroz petsto godina tražeći materijal za članak o sudbini malih umetnosti u Novom Sadu početkom xxi veka.

Pre nego što splitujem te komentare, negativnokritički nastrojene ali vredne pažnje, barem samo za budućeg poslepetovekovnog čitaoca; želim samo da naglasim da kada kažem "male umetnosti", mislim na njih u grubom materijalističkom smislu: "male" su jer su siromašne, nemaju buđelar, nema čovek za šta da ih uhvati, ne voze se u skupocenim autima, ne žive u prvoklasnim vilama.

Znači, upotrebljavanje termina "male" vrlo je uslovno, jer uopšte ne uzimam u obzir kakva je čista vrednosna strana spornih novosadskih umetnosti, ne ulazim u to da li se radi o izuzetnim delima u svojim osnovama, već samo u to da li ona donose zaradu.

Evo tih negativnih komentara iz sveta novosadskog art podzemlja početkom trećeg milenijuma,

a ti, budući čitaoče (ili buduća inteligencijo. ne nužno humana), nadam se da ćeš imati neke koristi od ovih komentara, čisto da možeš da razlučiš kako je izgledao umetnički život (i uopšte egzistencija) kod nas u Novom Sadu, u prvoj godini ekonomske krize koja je pogodila čitav svet uopšte a male sredine posebno.

Novi Sad, nekada najčistiji jugoslovenski grad, ovih dana je bio u kesama, koje su vam se, doslovce, leteće lepile za lice dok ste hodali.

Postoje momenti u ovom našem gradu kada se u gradu misteriozno otvore portali svetova i kultura i kada grad postane jedva velika i posvemašnja planetarna - Pachanga, жураја kolokvijalno. 

Nedavno su nam bili drugari iz Hrvatske, naseljeni sada u Rijeci, inače rodom  iz Zapadne Slavonije, iz dela koji je razoren bio ratnim sukobom. Nisu nikada bili u Srbiji, i o Srbima su se borili da ne misle onako kako im je okruženje nalagalo: kao o zlim ubistvenim četnicima koji haraju iza ugla spremni da ih pojedu i raščereče. Moji drugari pripadaju onoj generaciji koja je bila dovoljno stara da se rodi u Jugoslaviji, ali previše mlada da bi shvatila ratnu stihiju što im umalo nije razorila živote a jeste razorila okvire društva u kojem su otpočeli svoje mlade živote.

Tek, kada su sišli s druma, s ovu stranu Zapadne Civilizacije i Sveta, uprkos napetosti i uzbuđenim iščekivanjima da se dogodi najgore kada upadnu u ruke ovog genocidnog Naroda, drugari su našli nešto sasvim drugo - opušteni, srednjeevropski gradić, s prelepim ženama i nasmešenim momcima, grad dobroćudnih i pitomih ljudi, spremnih i ornih uvek za Pachangu.