Koliko sam ja razumeo, dok je devedesetih jednima tekao proces akumulacija kapitala vesto zamaskiran bratoubijanjem, a drugima  zbog tog istog bratoubijanja masovno upropastavani zivoti - folk muzika i turbofolkovanje javne scene bili su kljucni softver za zombifikovanje drustva u cilju onesposobljavanja bilo kakvog otpora.

Gatare, vidovnjaci, beli magovi, pevaljke, te poestradizovani bivsi mafijasi i prateci acesoar njihovih droljetina i telohranitelja-ubica bili su ta pesadija kojom je izvrsen odlucujuci juris na sve vrednosti koje su stojale na putu prihvatanja i genocida kao patriotizma, te paljevine, silovana i pljacke kao ljubavi prema svom narodu ...

Da li je znanje roba? Neverujem. Znanje je suvise svuda da bi bio roba. Kao na primer vazduh ili sunceva svetlost. Do znanja se danas, zahvaljujuci znanju, stize lakse nego ikada u ljudskoj istoriji. Dok je nekada bilo potrebno, recimo, potegnuti na opasan i skup put u daleku Aleksandriju da bi se citala kakva knjiga, danas je potrebno uloziti oko 100 dolara, koliko kosta recimo - prosecan Kindle.

Knjige se mogu naci besplatno, uciti se, kao i ploviti, mora i moze. 

Mala digresija u banatsko. Moj komsija Pishta je recimo majstor vocarstva. Da ima Nobela za orezivanje i kalemljene - ukinuli bi ga, jer bi ga Pishta svake godine dobijao. Toliko je dobar. Ono sto je zanimljivo je da Pista nema ni dana vise od srednje mashinske skole. Sve sto zna naucio je gledajuci i citajuci, na svoju ruku - besplatno.

Ovogodisnji Sajam knjiga je apsolutni skandal.

Na stranu cinjenica da se na njemu mogu kupiti "Protokoli sionskih mudraca", te romansirane, neromansirane, pervertirane, obojene, te biografije sa i bez kofeina skoro svih ratnih zlocinaca, ratnih huskacha, ratnih reportera, ratnih svestenika, ratnih kurvi, ratnih privrednika, ratnih doktora, ratnih poslasticara ....shvatate vec... nego su i krajnje "ozbiljne" izdavacke kuce pocele da duboko uranjaju u lihtovski relativizam - www.svejetomeniisto.rs - dodatno unoseci istorijsko-relativisticki smrad i cineci manifestaciju, dozvolite, apsolutno

Ne, ali, prosto morate obozavati politicke stranke u nas. Jednostavno i apsolutno morate!

Jer, ne samo sto su one divne, prepostene i nadmudre vec im je podmladak ono sve to, pa na cetvrti.

Neki biserko iz DSS se dosetio kako da iskoristi cinjenicu da u njegovoj partija li je - sveti sinod li je, ima zena. Otvorio je, sve patrijahalno postujuci srpsku majku, kcerku i sestru facebook grupu u kojoj je partijske koleginice ponudio javnosti kao - najlepse u Srbiji. Najlepse su cICE, Vojislava KostunICE - kaze! (A patrole, a patrole Kalabic Nikole!)

Jedna od prozvanih lepotica,

Poslusajmo, najpre, ovu obradu stare (dobre) cetnicke pesme - "Morem plovi jedna mala barka". Na muziku i stihove nepoznatog autora, glasom ori Baja Mali Knindza, vokalni umetnik iz blazenopocivse RSK, baja regionalnog stasa i glasa, poznat po takvim biserima srpske ratne turbo-folk muzike kao sto su "Ne volim te Alija zato sto si balija" i filigranski fino izbrusenim stihovima poput "Dok sam bio mali znao sam svoj pravac, oni bili katolici, a ja pravoslavac" i vrcavih momenata "pisali su meni iz Cikaga moji, znas ti dobro koji"!

Predivno, zar ne? Svi smo uzivali. Taj glas, ta harmonika, taj stas... Mora da ste i vi zadrktali, sto bi ono rekao gospodin Curguz.

Postovani gospodine Fuchs,

Imam neka pitanja za Vas koja me muche od kako sam zavrsio citanje Vaseg bloga, a na koja molim hitan odgovor radi povracanja dusevnog balansa koji je narusen empifanicnom prirodom vaseg unosa!

Evo o cemu se radi! 

Ja nikako ne koristim dijakritike dok pisem na kompjuteru, a na srpskom! Znaci li to da smo mi katolici nedijakriticni?

Jos bitnije, a s tim u vezi, ima li osnova da sumnjam u katolicanstvo mog komsije Arpada koji mi redovno odgovarana mejlove koristeci dijakritike? Nedeljom mi se nesto smeska u crkvi kao prijatno, ali sad

Ja ne silazim sa tog FOX Life kanala. Serija, komedijica, serija, komedijica - trach rubrikica...

Ako je bas dosadno tu je E!, history chanell i viasat kanali...

Odrekao sam se domace televizije. Evo naime i zasto...

Zanka Stojanovic, majka jednog od poginulih u Aberdarevoj za vreme NATO intervencije, sedi barabar sa Draganom Kuzmanovic, portparolkom zlocinackog udruzenja poznatog u narodu i kao JUL.

I sad se tu nesto polemise. Gradjanski uljudno, vaspitano - nismo varvari. Kuzmanovicka stav - Stojanovicka stav. Kuzmanovicki ziv sin - Stojanovicki nije, ali sad,

Ko do 12. marta ne skapira svu moralnu devalviranost celokupne srpske mainstream politicke scene, ima jedinstvenu priliku da o ovom znacajnom datumu dobije ubrzan kurs sve poganstine koja nam se nudi na pod firmom politike.

Najpre, kako godine prolaze tako saznajemo sve vise o politickoj pozadini streljanja Zorana Djindjica. Ne zahvaljujuci sudstvu ili policiji (koja ga je btw i streljala) vec zahvaljujuci onima koje se nalaze - patologijom ovog drustva gurnuti na njegove margine - poput ekipe Insajdera ili Pescanika. Sta misliti o politickoj eliti koja je sasvim ok da otkrivanje ubica

Dalo intervju za nas najveci tabloid. OK. Ko sve nije bio u novinama, neka i njega mucenog. 

Onda ga se u jednom trenutku stavlja pred konstataciju:               "Za sve loše rezultate ove vlade krivite Mirka Cvetkovića".

Kraj citata.

FYI -- Mirko Cvetkovic je upravo onaj seriozni gospodin kojeg s vremena na vreme zaticemo na funkciji Predsednika Vlade Republike Srbije.

Odgovara nas opozicionar na tu konstataciju i kaze: "...Srbiji treba energičan premijer koji ima hrabrost da donosi odluke"

Dobro.

U nedelju, dok je Bozidar Djelic, neimajuci pametnog (pametnijeg?) posla, otvarao nekakav foto-tapet po beogradskom aerodromu izasla je lista top 500 univerziteta u svetu. A nekako, tek koji dan pre toga, razisla se sa plocnika ispred Vlade Srbije grupa studenata koja u principu protestvovala strajkujuci gladju zato sto hoce da studira, ispunjava uslove ali avaj nema pare.

Foto-tapeta Bozidara Djelica, najverovatnije jedan od vecih investicionih projekata u infrastrukturu poduzetih tokom Novembra 2010. godine, porucuje, dosta pretenciozno, to jest, a sto i to ne reci, bez trunke srama