Goran Marković's blog

Moj prilog biografiji Mihalja Kertesa

Goran Marković — Sun, 20 May 2007 16:50:29 -0500

Kako je ovih dana "u žiži javnosti", možda će biti interesantno pročitati šta sam o Mihalju Kertesu zapisao u dnevniku pre skoro sedam godina, nepunih mesec dana pre njegovog pada. Uzgred, da li ste znali da se slavni američki reditelj Majkl Kertis, tvorac čuvene "Kazablanke", u stvari takođe zove Mihalj Kertes i da je poreklom Mađar...

dalje

SLUŽBA

Goran Marković — Sun, 06 May 2007 14:55:22 -0500

U mome susedstvu postoji frizerski salon „Meda“ koji je, izgleda, na ceni sudeći po tome što je, uprkos činjenici da spada u one skuplje u gradu, često pun. Ja se tu ne šišam, ne toliko što bih žalio pare nego zbog toga što sam navikao da odlazim kod gospođa Jele u frizernicu koja se nalazi u okviru hotela Mažestik.

dalje

Tvrđava

Goran Marković — Thu, 22 Mar 2007 11:47:43 -0500

Kada sam se doselio na Dorćol nisam mnogo obraćao pažnju na Kalemegdanski park iako se on nalazi takoreći preko puta moje kuće. Nisam imao naviku da se šetam po njemu iako sam skoro svakodnevno odlazio tamo na tenis. Odem, odigram i pravac – kući. Sam park sam doživljavao kao utočište besposlenih penzionera, parova koji nemaju prostor za upražnjavanje svojih ljubavnih potreba i raznih manijaka. Usto, smatrao sam kako to mesto isuviše dobro poznajem da bih se upuštao u nekakvo novo viđenje Kalemegdana.

dalje

Zoran Đinđić, ili O hrabrosti

Goran Marković — Sun, 11 Mar 2007 16:50:14 -0500

Kad god pomislim na Zorana Đinđića setim se onog kadra, snimljenog noću, u kome on dolazi „mečki na rupu“, to jest prelazi nekih dvadesetak koraka odvratnom, izbetoniranom stazom, osvetljenom šugavim neonskim svetlom i ulazi u kasarnu SAJ-a u Kuli. Ispred ga čeka njegov budući dželat ali on korača odlučno, rešen da ide do kraja. Taj trenutak veoma podseća na onaj u kome, svestan da čini možda fatalni korak, Orfej silazi u Tartar, prošavši pored besnog Kerbera.

dalje

Serbonovi sinovi

Goran Marković — Sat, 27 Jan 2007 04:43:14 -0600

Pre nekoliko dana mi je stiglo sledeće elektronsko pismo:

Са нескривеним задовољством Вас обавештавам да је, на предлог Жирија, Управни одбор Удружења универзитетских професора и научника Србије, на седници одржаној 16. јануара 2007. године једногласно донео Одлуку да Вам се додели

dalje

Novogodišnja priča

Goran Marković — Sat, 30 Dec 2006 11:06:10 -0600

Na nekom od pulskih festivala, u hotelu “Rivijera”, književnik Joža Horvat, inače strasni moreplovac, ispričao mi je sledeću priču.

On, žena i sin su sav svoj imetak uložili u gradnju jahte “Besa” i 1968. krenuli na put oko sveta. Jedrenjak je bio solidno urađen, prepun savremene opreme, imali su dovoljno iskustva za takav poduhvat pa je njihov kolektivni, porodični san najzad počeo da se ostvaruje. Atlantik su prešli bez većih problema ali kada su stigli u Dominikansku republiku sačekao ih je haos građanskog rata. Nekako su nastavili dalje ka jugu, ali, kao po pravilu, gde god bi stigli nailazili su na revolucije, vojne prevrate, ratove. Srednja i Južna Amerika su te godine plamtale. Nekako su se dokopali Pacifika i krajem decembra stigli u Indoneziju.

dalje

Sveti Nikola

Goran Marković — Tue, 19 Dec 2006 16:12:02 -0600

Večeras se, jasnije nego ikada, sećam boje i oblika čarape koju mi je baka isplela vunom od rasparenih rukavica i džempera koji više nisu mogli da se krpe na rukavima. Sećam se, dakle, kristalno jasno te čarape i načina na koji je stavljam u prozor, sa iskrenom nadom da će svetac u nju ostaviti nešto lepo, možda čak i čokoladu.

dalje

Poštovani blogeri, dragi prijatelji

Goran Marković — Mon, 04 Dec 2006 09:04:51 -0600

Zapanjen sam reakcijom na post koji sam postavio pre dan i po. Preko 13.500 čitanja i 250 komentara! Nisam verovao da opis jednog poluincidenta koji mi se dogodio može izazvati takvu lavinu interesovanja, komentara i sukoba. Želim da to podelim sa vama.

dalje

Patriote

Goran Marković — Sat, 02 Dec 2006 12:23:58 -0600

Negde oko pola pet popodne sam krenuo u prvcu centra grada i u trenutku kada sam skrenuo u sokak koji vodi pored Vukovog i Dositejevog muzeja prema Višnjićevoj ulici spazio sam čudnu grupu ljudi koja mi se kretala u susret. Predvodila ih je izuzetno visoka plavuša koja je po intonaciji i govoru tela očigledno predstavljala vođu grupe. Ostatak su činila četiri zdepasta muškarca koja su sa njom nešto žustro raspravljala, smejući se na način koji je pomalo podsećao na groktanje. Ne bih im verovatno posvetio mnogo pažnje da se blajhana predvodnica nije zaustavila ispred mene, pogledala me sa prezirom i rekla: „Evo našeg patriote!“

dalje

Pornokratija

Goran Marković — Sat, 25 Nov 2006 03:24:21 -0600

Stalno mi se vraća ona poznata definicija Endija Vorhola: pornografija je sve ono što nema priču. Možda to i nije sasvim tačno, s obzirom da većina pornografskih dela imaju kakvu-takvu priču ali je sigurno da prave priče ne mogu biti porno.

Ruku na srce, Vorhol je potpuno u pravu. Nazovi fabula koju imaju pornići, lažno se predstavljajući kao priča, u stvari je najobičnija konvencija, dogovorena šifra koja samo potvrđuje da su događaji koji prethode onom glavnom sasvim nebitni. Na drugoj strani, u pravoj priči se stvari razvijaju na originalan način a pravac njenog toka je po pravilu nepredvidiv. Pornografija se trudi da konzumenta ne opterećuje nečim sa čim on ne računa, ona ne voli bilo šta što je nedogovoreno, od poza pa do reči koje porno zvezde izvikuju tokom navodnog vođenja ljubavi. Pripovedanje, međutim, podrazumeva stalni rad autorove mašte i apsolutnu inventivnost, unutrašnji svet za koji niko nije ni sanjao da postoji.

dalje