Šta neko drugi radi u svom dvorištu, ne treba da nas se tiče. Tako braća Crnogorci hoće da imaju i svoj jezik koji će se zvati crnogorski. Ja tu ne vidim nikakav problem osim možda te sitnice što je jezik isti kao i srpski sa manjim varijacijama koje mogu da se podvedu pod dijalekt i naravno ono što nigde ne piše a što je neko proklamovao, da neko ne može da ima svoju državu ako nema i svoj jezik.

Međutim, nekim malim ljudima to nije bilo dovoljno pa su i rešili dalje da razdvajaju narode a jezik je samo jedan od

Jedne godine, usred sankcija, vraćala se naša juniorska kik-boks reprezentacija sa Evropskog takmičenja u Italiji. ''Lasta'' im je bila jedan od sponzora i odvezla ih do Budimpešte, ali, kad je trebalo da autobus pođe po njih, isprečio se problem - nije mogao prazan autobus, bez putnika da uđe u Mađarsku.

Tako mi se nenadano pružila prilika da na dan skoknem s prijateljicom do Budimpešte, popijem jednu kafu u ''Kempinskom'', pojedem kolač u čuvenoj poslastičarnici kojoj zaboravih ime, da se uz pesmu s ekipom koja je tada donela neki rekordan broj medalja vratim za Beograd,

(Ovo je provokacija, da nam se kolektivni genije ne uspava!)

Ovaj put nije teško pronaći i pratiti: svetionici na sve strane, ljudska jednačina u nama, put lak za hodanje.

Meni je šala bila zabavna u početku (prvo sam pomislio na njuz.net - kreativno, to im je "posao") dok se nije pojavilo objašnjenje.

I objašnjenje, bar za mnoj ukus, je ko začin nabacan u eksperimentalno jelo lopatama.

Po strukturi meni objašnjenje spada u istu kvalitativnu kategoriju kao i onomad objašnjenje poziva na bombardovanje Srbije od strane nekih Srba (nije bitno što sam suzio domen, da ne upetljavam nepotrebno druge grupe i odnose). Kvantitativno ova dva "objašnjenja" ne mogu da se porede, naravno.

Pomalo je "radikalno" poređenje, iako samo u strukturi.

  Poštovane blogerke i blogeri, pogledajte *komentar Direktora za društvenu korporativnu odgovornost B92, Gordana Paunovića            (.../#k773306 - zavisno na koliko Vam je komentara "nabaždaren" profil, ili - 238.komentar)

„Zaključak, osim da mi je - muka?
Ok : Štedite kod Božen , benzin sipajte na pumpama Univerziteta Singidunum, a - ko puši - neka proba Infostudove cigare."

Za 100 dinara u Srbiji se može kupiti :
kutija cigareta 
2 pakovanja žvaka
jedno pivo u kafani
jedna kafa u kafiću
jedna čokolada
jedan cvet u cvećari
tetrapak soka
manje od litre benzina
parče pice na ulici
jedan časopis na kiosku
1-2 sms-a za (izaberite sami) VB, Farmu, Talenat, Ljubavni chat
prosečan srpski tiket u kladionici

Dugo sam razmisljala da li da napisem ovaj tekst, ali prosto moram da iznesem ono zbog cega sam besna vec danima. I moram da kazem da mi se toliko toga vrzma po glavi da verovatno od zbrke misli necu sve odmah ni napisati, ali cu se dopunjavati u komentarima.

Ne sporim govornicko umece Nika Vujicica, ali sam toliko besna zbog cinjenice da iza njega stoji sektaska masinerija koja koristi njegov hendikep i ogromne kolicine licemerja naseg naroda. Digla se ogromna medijska pompa oko njegovog dolaska, podrzavaju ga sportisti, navijaci, nacionalisti, ovi i oni... Svi se raznezili ko mlada pred udaju.

Beograd je, par decenija unazad, nedeljom popodne obično bivao sasvim pust, daleko beznadežnije pust nego što to danas možemo i zamisliti. Ako ste želeli pravu gužvu u nedeljnom Beogradu, tih 70' i 80', mogli ste je naći na tašmajdanskom klizalištu, negde između 3 i 5 popodne*

Svi su bili tamo.

Moguće je da će te se iznenaditi što pišem o ovome danas. Možda ću mnoge koji o blogu imaju specifično mišljenje, izludeti zbog teme, iako Vladimir Petrović stalno govori da je juli mesec za lake i lepršave članke, ali, može mi se, ovo je moje mesto pod web-om i na blogu B92.  Neću baš biti iskrena i otvorena kao što ja mislim da bih trebala biti, ali ću biti iskrena koliko mogu, iz razumljivih razloga - na blogu nisam do sada ni jednom opsovala. Ovo je bio strašno sumoran dan, a day in the life,

Bio sam na koncertu Dijane Kral. Fina je žena, ali malo mi je dosadilo da dajem pare za svetske zvezde koje mi deluju kao neko ko se na binu popeo ne da bi ga ocenila publika, već da bi on tj. ona ocenila publiku tj. nas. Da li znamo pesme, znamo li engleski, da li razumemo šale između pesama, sve se to ocenjuje...i ako sam u pravu, onda umesto da ja plaćam kartu, trebalo bi da dobijem honorar za uspešno praćenje koncerta.

Moguće da grešim. Sedeo sam u blizini jednog lokalnog nazovi političara, pa mi je njegovo štetno zračenje uzrokovalo da budem negativan više nego je to u skladu sa mojim karakterom i godinama.

ili, tabloidnije: Hrvatski škart za decu Balkana
ili, još tabloidnije: Hrvatski škart za decu Srbije
ili, najtabloidnije: Hrvatski škart za srpsku decu
(a može još... ups, zaboravio sam uzvičnike!)

Malo u šali, malo u zbilji, zbog nekih pozitvnih stvari koje mi se čine da postoje kod zapadnih suseda, sebe katkad nazovem kroatofilom. Ne pominjite mi ratove i sve druge užase, ovo sam ja u verziji Gabi Novak koja „pamti samo sretne dane"...

Ali, nedavno otkriće me je osupnulo! I preti da trajno naruši naše dobrosusedske odnose!

3%...

...za Balkan

i 13% (+20%) za HR i SLO

Thanks to the Internet and a forbearing boss, this year I left formal office life behind to live anyplace in the world (with Net access) that my heart desires.  My heart, as it turns out, pretty much desires to live wherever my husband is. 

That said, although I loved our time this summer and fall in his hometown of Sombor Serbia, when he announced we were moving to Nepal for the winter so he could do some trekking, I was So Not Excited.  I bitched, I moaned, I whined, I was not a pleasant person.  I never wanted to own hiking boots and 3rd world countries don’t sound enticing

 “Tako to biva kad se previše sniva- a stvarnost se malo zna
  Tako to biva kad se previše pliva – mutnim vodama sna...”
  ( Don't mess with Unfuckable Man.....Utd )

...Izgubih opkladu … malo sam se zanela teorijom money rules. Izgleda da se Abramovich prekalkulisao … bila sam ubedjena da će Chelsea da osvoji titulu, ne zbog toga što bolje igraju … jednostavno iz logike “podešenih okolnosti” …
Moj domaćin, Unfuckable, mi je zadao temu: fudbal iz moje “ženske” perspektive. Šta

Za vreme Drugog Svetskog Rata je na jugoslovenskim teritorijama izdato preko stotinu knjižica partizanske narodne poezije, a knjižica o kojoj govorimo je jedna od njenih prvih antologija. Dakle, ovo je knjjižica najboljih ostvarenja u periodu 1941.-1944., po sudu i ukusu urednika Kosaka i Popovića.

У руке ми је јуче (захваљујући Њањи, наравно) пао прави драгуљ издаваштва, мала књижица насловљена

“Друже Тито љубичице бијела ...”,

с поднасовом “Народне пјесме”, издата 1944. од стране Културно-умјетничког одсјека Одјела информација ЗАВНОХ-а, штампарија Вјесник. Као уредници су наведени Ђуро Косак и Владимир Поповић. Књижица је писана латиницом, има осамдесетак страна, садржи 45 песама, подељених у осам целина с релативно блиском тематиком, и предговор с потписом

Mama-Kengurica u epizodi: INDUKCIJA