Blato i glib u koje smo se (ili su nas) uvaljali, pa ni makac zbog poplava gluposti, neznanja i primitivizma, primoravaju nas najpre da ustanemo u što većem broju, a onda na načinimo prvi korak. Bolje reći, tri koraka ka normalnoj i slobodnoj Srbiji:

1. korak - Donošenje i primena Zakona o otvaranju tajnih dosijea i Zakona o lustraciji.
Novi zakon o lustraciji bio bi dopuna starog zakona, važećeg od 2003. do 2013. godine, ali na našu nesreću nikada primenjenog.
Dakle, novi zakon bi „pokrio" i proteklih 13 godina, period u kome je

Sara Debevec:

The Puppet

I was a muppet
I thought he had feelings
He was a puppet
A puppet
Without feelings
A puppet
I wanted to die for
A puppet
With no control
Awake
The music has stopped

Ima Mika Antić onu divnu pesmu o nevinoj i čistoj strasti dečaka koji se zaljubi pa izmeša rotkve i romboide, note i pramide, leptire i gradove i sportove i ručne radove, i tropsko bilje i stare Grke i proste ne zna šta će od muke !?

Koliko god voleo Plavi čuperak, nažalost, lepota konfuzije o kojoj je Mika pisao, sa odrastanjem , pretvara se u užasni košmar i haos, jer u toj konfuziji nema nikakve naznake smisla.

Svakodnevno, ogromnu, ali ogromu energiju utrošim na to da se izražavam politički korektno da ne povredim ovu ili onu manjinu, marginalizovanu grupu, da ne povredim koje ljudsko pravo, da vodim računa o rodno senzibilnom izražavanju...to je ponekad zaista represivno.

Autor: Rodoljub Šabić

 „Treba ga odmah uhapsiti jer se ponaša kao portparol šifrovane televizije i radi sve po njihovim nalozima i nevladinih organizacija i baba u crnom.“ 

Ovu ocenu upućenu na račun Poverenika za informacije, odnosno na moj račun nedavno sam, „zahvaljujući“ virusu koji me je nekoliko dana držao odvojenog od posla i omogućio mi slobodnije šetanje po Internetu, pročitao u nečijem anonimnom komentaru na veb sajtu jedne od naših tabloidnih novina. Ocena je „isprovocirana“ jednom mojom odlukom, onom kojom je naloženo Republičkoj izbornoj

This means the kitchen sink, the boiler, the fuse box, the electric outlets, the washing machine, the ripped shirt, the car, the window. Anything that we touch may break or cease to function at a moment's notice, whether or not I have struck it with a sledge hammer or tried to fill it with tomato juice. At that point, there is always someone out there whose special purpose in life is to repair the damage. We call the guy.

Čekao sam trenutak da se pokretne stepenice pokrenu. Bio sam nepokretan. Nepokretan kreten, rekao bi neko ko bi gledao sa strane, jer dok se stepenice nisu pokrenule mogao sam da savladam taj sprat koji je preostao. Ne, ja sam čekao. Da me je neko ćušnuo da se sklonim, verovatno bih krenuo da preskačem po dva nepokretna stepenika pokretnih stepenica. Međutim, svi su mirno čekali, tamo gde su se zatekli. Niko nije žurio, svi su bili zaleđeni u mestu. U mestu sadašnjem, vreme prošlo. Davno prošlo vreme. U nedostatku sebe, vreme je nestalo. I prestalo. Prestalo je da postoji. Dakle, u ovom bezvremenom momentu na nepokretnim pokretnim stepenicama bila je ispisana jedina istina koja mi je ostala.

Kada bi se samo nekako relativizacija i arbitrarnost dale flashirati i prodavati kao mleko ili kisela voda Srbija bi imala ozbiljne shanse da za kratko vreme, koliko do Poligrafa u 7, dostigne GDP Luksemburga ili Norweske. Tj. Luksemburga i Norweske.

Ili kada bi barem mogli da uvedemo relativizaciju kao olimpijsku disciplinu. Razbijali bi kao Kinezi u ping-pongu!

Secate se skorasnje paralele sa Judom? Juda, znate garija! Izdajnik Hrista, najzlikovac svih vremena. Pescanik se vrlo vrcavo pozabavio tom paralelom, znacajno vrcavije od, na primer, Zorana Ostojica na zavrsnoj konvenciji

Neko Case

Uopste ne ulazim u polemiku da li su nam potrebni prenosi sednica Skupstine Srbije. Licno, mislim da treba, ali ne na nacionalnim terestrijalnim TV, vec da postoji kablovski Parlamentarni kanal, koji ce emitovati ne samo sednice Skupstine, vec i sednice odbora, ili kad neko od novo postavljenih ambasadora odgovara clanovima odbora. Jer pravi parlamentarni  zivot je u odborima, tu se kroje sudbine zakona, kako je meni objasnilo.
To BI bilo dobro, pa ko hoce i koga interesuje neka okrene na PARLAMENTARNI  kanal. Srbija je vec znatno povezana kablovskom TV, i broj kabliranih domacistava

i ne samo pesnik.


danas sam videla blog o koncertu
lenarda koena u vembli areni pre neki dan.