- Muzika se najbolje opisuje muzikom.Rečima se može reći samo da je to kad prstomkojim svirate uštinete lopticu iz koje izleprša hiljade divnih i divljih boja.

(Radomir Mihailović Točak, kompozitor i gitarista, 1976.)

- Come on, have some coffee, yeah. Coffee heals . . .  Iggi Pop govori  Tom Waitsu u filmu Coffee and cigarettess / Somewhere in California Jima Jarmuscha Nagrada za najbolji kratki film na filmskom festivalu u Kanu 1993  

„ZAŠTO

(Ovaj tekst sam napisala 1993. za rubriku "Vreme uživanja" u Vremenu, posle 13. god sam ga postirala na "starom" B92 blogu, s željom da nikad više ne bude aktuelan, a sad se nadam da Prljavi Hari nije bio u pravu s "nikad ne reci nikad"...) 

U  fazon  sa  zalihama  utrčala  sam  glatko,  poslušno, nevešto i neuvežbano. Oči mi je otvorila jedna obična  šetnja sa detetom. Shvatila sam da neću sama sebi da priznam  da  me ustvari užasno brine šta ćemo  jesti  i  da  li  je  u  datim okolnostima  uopšte  moguće  dospeti  do   klope,   kada  

Seća li se neko onog decembra kada u analizama godine na izdisaju i predviđanjima dolazeće, analitičari nisu govorili da je pred Srbijom teška politička godina? Koji to beše decembar? Ja se, iskreno, nešto baš i ne sećam...Uvek je preratno, posleratno, predizborno, izborno, posleizborno. Ali se slavi i od Nove očekuju čuda. Evo, mi ćemo u Novom Sadu imati 31 decembra eksplozivan doček: poznati muzičari, Čola mega car - ljube ga majke, Kal, Boban Marković...Sva

Deset žena u Angoli pozvane su da učestvuju u izbor za najlepšu u zemlji. Ono što je posebno u ovom takmičenju je što su one samo šačica onih 80.000 ljudi koji su trpe posledice aktiviranja nagaznih mina tokom i posle gradjanskog rata u ovoj afričkoj zemlji.

Elem, znate, dođe svakome dan kad vam nije ni do čega. Ja danas raspizdio koleno tako da gotovo da ne mogu da hodam. Odmaram u krevetu uz svoju omiljenu igračku – vrtim TV kanale, poprilično bezvoljno, kad u jednom trenutku: eto ti i njega! 

Poznata frizura, poznati falsetić, poznati, blago zamućeni pogled, poznato sasvim jedinstveno vrskanje, naravno: jedan je Đorđe! Znam, nije mali broj onih koji će sada reći: jao, ne opet – šta si se navrz'o na tog Đorđa kao smrt na babu... i tako to... Elem, ja se navrz'o na Đorđa a Đorđe se ─ patriotski, a kako bi drugačije ─ navrz'o na BlogB92! 

Ovo je jedan od dozivljaja iz moje BNP (Burna Nepristojna Proslost). Vreme radnje je pocetak dvehiljaditih, dok je sukob na kosovu imao svoju ratnu dimenziju. To je ono vreme kada smo sa paznjom pratili dnevnik iz kojekakvih razloga.

U to vreme ja verovao da sam najsilniji dasa, kao onaj pevac iz crtanog filma. Osnovna delatnost mi je bila ugostiteljski posao. Bio sam, prosto receno,

Jedan kratak blog pre nego što krenem dalje, hahahahahah, nisam mogao da odolim, izvinite.... pfffffffhehehehee, jednostavno bilo jače od mene, al ne mogu da izbacim iz glave sliku..... hihihihihi, The Kinga koji zakucava "svojih 95 teza" na vrata katedrale.... hahahaha sorry, neće se više ponoviti....

Dakle, ovaj blog je, kako mu i naslov sam kaže, za sada bez dobrog naslova. Treba mu dobar naslov. Predloge primamo u pismenom obliku - ili ako imate neku, jelte, drugu ideju a vi samo navalite.  Takođe, ne bi bilo loše ni ako bi smo videli šta bi se stvarno desilo

16 dana aktivizma u Srbiji (25.11-10.12)
Vec godinama Zoe and company putuju po gradovima Srbije sa svojim performansom koje izvode na javnim mestima: iznenada talentovano i duhovito. Ove godine zove se "Reaguj dok ne bude kasno"

http://zenergija.org/index.php?option=com_content&Itemid=34&task=view&id=76

Cilj

Ceta mala ali odabrana, posla u osvajanje Amerike

Izvolte na tortu. 

Ovo je angažovan post.

Dolazi poklonsko doba godine. Na nekim mestima postoji običaj da se kolege na poslu žrebom međusobno upare i da posle razmenjuju božićne poklone. To je veoma praktično rešenje zahvaljujući kome ne mora baš svako svakom da kupuje poklon. Tako se na primer dogodi da dobiješ šišalicu za dlake iz nosa ili gaće iz sex shopa.

Dolazi poklonsko doba a ja odlučih da pokušam da sredim poklon za jednog od svojih kolega ko-blogera. Bez žreba, za svog poklon-para izabrao sam Ivana Marovića. Ne tražim ništa zauzvrat.

Evo čata s Marovićem koji me ponukao. Objavljujem ga bez Ivanove saglasnosti:

Prije par godina, na konferencijama o tržištu kapitala u Srbiji, bio je prisutan priličan broj stranih investitora i investicionih fondova sa iskustvom u investiranju na „emerging“ tržištima Centralne i Istočne Evrope. Investitori iz Skandinavije i SAD su bili veoma zainteresovani za domaće kompanije, što se brzo moglo i vidjeti na spiskovima akcionara velikih banaka i firmi. Prošle godine, primat su preuzeli investitori iz Slovenije i posebno Hrvatske, koji su „otkrili“ Beogradsku berzu i držali likvidnost i cijene akcija kupujući značajne pakete. Ove jeseni,

Dve su me stvari ponukale da napisem ovaj blog, za koji se plasim da ce e bude li malo veseliji liciti na parastos. Prva je izvestaj OECD o obrazovanju koji se dotice i Srbije, saljuci joj poruku da ozbiljno zaostaje za evropskim prosekom, a druga je gostovanje ekonomiste Miodraga Zeca u "Pescaniku" i Danice Popovic na TV Avala. (g. Zec je od danas i zvanicno drugi ekonomista kojeg volim da slusam - pored Miroslava Prokopijevica)...

On topic - Globalizacija je, da se razumemo, jedna fantasticna stvar.

Evo i zasto: globalna dominacija ostvarivala se , ovako ili onako, od kako

Odavno sam se naucio da ne odbijam ponudjen posao. Nije to nikakav filozofski zanos. Nuzda i muka me naterale. Zacas se stvari preokrenu i nema prihoda. Onda zalis sto si propustio tamo negde da zaradis koju paru. Jos pocetkom mog zitija u Americi moj prvi posao je bio postavljanje tendi. Merdevine, burgija, gedore, vezivanje cvorova, 35c u hladu te iste tende,... Dosta sam naucio o tome. A najvise da cenim rad.

Onda su naisli finiji, izbacivacki poslovi. Odlazim oko 10 uvece