Već petnaestak godina, dva puta godišnje, sam sebi zacrtam period čišćenja. Jednom u proleće (nikada precizno odredjeno) i jednom u kasnu jesen (posle kćerkinog rodjendana - od oko 10. novembra pa negde do Nove godine), postavim sebi poseban režim sa namerom da svoje raznim masnoćama i štetnim materijama opterećeno telo vratim u zdraviji status.

Otkud ovo?

Imam prijatelja, bolje reći poznanika (prolazili smo razne faze poznanstva), koga sam sreo 1984. godine. Bili smo prilično slične gradje - visina nešto preko 190cm, težina oko 93 kilograma. Već krajem devedesetih, on je prešišao stotku. Uveliko. Danas, mislim da ima preko 140 kilograma. Deca po busevima zovu ga "dete od kita".

Ne preterujem, bas je tako rekao - kišne gliste - i baš se brisanja poda setio. i ministar njegov Vuk Jeremić se smesio sa odobravanjem, i klimao glavom, isto s odobravanjem.

Odmah

Kod nas u Americi se slavi "onaj" bozic, sto je meni donelo par slobodnih daana i dosta provedenog vremena u sopingu. Ne stizem da dignem glavu od "Blagdanskog raspusta". Stalno me nesto Jovana i klinci organizuju. Premoren sam.

Sumiraju se rezultati minule godine, uporedjuje sa sa postignutim minulih godina pa sam, ne umem da objasnim kako, dosurfovao u arhivu vesti B92 i nadjoh ovo:

nedelja 5. jun 2005.

Prethodno je Vojislav

Ovogodišnja proslava Božića biće posvećena multikulturalnosti. Naše odeljenje je za temu uzelo Srbiju. Molimo da, ukoliko ste u mogućnosti, donesete tradicionalne srpske božićne kolače, tipične dekorativne elemente i narodnu nošnju. Snimaće televizija!!!

Znači: sitno pismo od učitelja veli da je moj sin najegzotičniji u svom prilično šarolikom razredu, pa je nama pripala čast da na godišnjoj školskoj priredbi glumimo tradicionalno-tipične Srbe. Nema nam vrdanja. Ko će ako nećemo mi? U ovoj školi mi smo jedini na visini zadatka. A vidim da je mali čitav slučaj shvatio veoma ozbiljno. Učitelj me ipak, nesiguran da ću pristati na saradnju, vabi mogućnošću da nastupam na TV-u u jeleku, vezenim čarapama i opancima!  

Dragi blogeri i još milije blogerke,

Moram vam se diskretno poveriti i šapatom dušu olakšati - od kada je krenula predizborna kampanja zapao sam u depresiju bez presedana. Muškarci, složićete se, odavno su prevaziđeni u svakom pogledu, dok na izbornim listama predstavljaju pretnju svakom poštenom građaninu - od kada su počeli da dominiraju političkim nebom Srbije nad njim se samo crni oblaci nadvijaju! Ko se još uvek seća onih

lipe, pile, selidbe i voda

varijacija na divlje patke

Naša ulica je mala.

Na Senjaku.

Bilo je deset kuća, kućica.

Bilo je tridesetak lipa.

Par topola.

Sto jorgovana.

Bile su šljivcige.

I ruže puzavice.

Latice,

Радоје Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе.

Počela je, dakle, predizborna kampanja, te su predsednički kandidati krenuli u - kako se to danas lepo kaže - držanje konvencija. Prvi su se juče oglasili predsednik Tadić u Novom Sadu i kandidat Radikalne Stranke Tomislav Nikolić u Boru. Ovog drugog ostavljam po strani, za njega ionako nećemo glasati, zar ne? Nego me zanima šta nam je to poručio Tadić, čime je to

Piše: Boban Stojanović  

Komšiluk.

Komšiluk!

Komšiluk?

Ova reč često asocira na kič momente: zajednički ručak, šoljica ulja na zajam, kolektivno kuvanje ajvara, kafenisanje, „Molim te, pričuvaj mi decu dok....“, kao i „Ako poštar dođe uzmi mi račun za...“.

No, čini mi se da poslednjih godina, kada čujem to komšiluk, komšija, komšinica, asocijacije mi se kreću u rasponu od „jataci Ratka Mladića“, pa do poslednjih izliva mržnje prema deci iz beogradskog Svratišta za decu sa ulice.

Ukoliko ste dovoljno jaka individua, iz svog života možete da izbacite zločinako udruženje građana zvano Komšiluk, ali Komšiluk nikada neće Vas da izbaci iz sfere svojih interesovanja.

Oduvek me oduševljavalo kada u američkim filmovima, čija se radnja dešava u vreme  božićnih praznika, vidim one gužve na okićenim ulicama, osvetljenu svaku grančicu na drvoredu u ulici. Pred kućom parkirane velike saonice upregnute u par irvasa. Svetlećih. Deda mrazovi na sve strane, ljudi ruku punih poklona, krljaju se u prodavnicama, nasmejani, Jingle bells, jingle bells, Jingle all the way, pahulje 

Šef crnogorske diplomatije dočekao je svojih pet minuta. Da poput uzoritih polaznika takozvane ruske škole (otud staljinov brk u naslovu) otpiše “staroj dami”. I sve to zbog Rezolucije Ervopskog pralemanta kojom se, između ostalog, traži saradnja crnogorskih vlasti s italijanskim pravosuđem u dovršavanju slučaja šverca cigareta. Kako se radi o istoj

Stratfor Russia: Kosovo and the Asymmetry of Perceptions
December 18, 2007 23 03  GMT
By George Friedman

Kosovo appears to be an archaic topic. The Yugoslavian question was a 1990s issue, while the Kosovo issue has appeared to be one of those conflicts that never quite goes away but isn't regarded very seriously by the international community. You hear about it but you don't care about it. However, Kosovo is getting very serious again.

The United States and Europe appear committed to making Kosovo, now a province

Postoje različite teorije o uzrocima fetišizma u društvu, a jedna od najpoznatijih

Ne volim Božić.
Nema skrivenih poruka. Priča je skroz lična.
Kad pomislim na Božić mislim na hladno.

Kad iz toplog kreveta zakoračite u ledenu sobu. Onda se umijete vodom. Hladnom - bojler se uključivao samo po potrebi. Bez „još samo malo" zahteva, bez razvlačenja, bez meškoljenja pod toplim jorganom, pod koji i nos zavlačiš. Instant budjenje.

Idemo kod babe. Božić.

U letnjoj kujni se živelo i zimi. U kući su se dočekivali gosti. Za Božić smo i mi, deca bili gosti.

Ulazak u auto. Tu pomislim na onog odmetnutog pingvina

Na slici njih dvoje. Dimitrije i Ursula. Grle se, vole se pred kamerama.

Dirljiv prizor iskreno radosnog susreta ministara vanskih dela Slovenije i Austrije negde u Alpima. Ruke šire, u lice se ljube, za junačko pitaju se zdravlje. Mita je srećan što će moći da ide u Austriju koliko puta hoće i kad hoće a da nikome o svojim namerama ne polaže računa. Bečka gospođa je isto zbog nečeg radosna, pojma