Njujork, Badnje veče, ljeta gospodnjeg 1943...
U sobi hotela Njujorker starac se spremao za počinak. Sam.

O čemu je razmišljao gledajući to veče ka plafonu sobe u kojoj je proveo prethodnih deset godina - niko ne može sa sigurnošću reći.

Živi kažu, da stari ljudi predosjete dolazak kraja, nepogrešivo, i tada im u misli ulaze slike iz djetinjstva, bezbrižni krajevi iz kojih su pošli ka nekim drugim, često ne baš gostoljubivim predjelima. Obično u

Lole, od miloshte, a pod punim imenom Boni, trece je po redu kuche iz relativno slavne kerece loze Boni Avlijanera - rodjen, ako koga zanima rodoslovlje, od zlatno zute majke Boni II, a potomak je i zuto bele babe Boni I. Otac je, sto i to ne reci, i dan danas nepoznat, ali ta situacija ne uznemirava ni nas, ni Loleta. Posebno Loleta, koji na majku mu ne lici nikako, dok mu se izgledom za oca kandiduje cak nekoliko kerova u blizoj okolini.  

Loletovi vlasnici su se nedavno vratili iz krace posete Americi. Docekao ih je, jedva, vandredno srecno i uzbudjeno, koliko

Drage Beograđanke i Beograđani,

Ranije smo vas obavestile da je naša sugrađanka Nedžiba Mitrović nelegalno izbačena na ulicu iz sopstvene kuće, i da je u tom sramnom činu učestvovala opština Savski venac iako je kuća još uvek u vlasništvu Nedžibe. Tačnije, njena kuća je još uvek pod sporom pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, ali postoji zabrana rušenja njene kuće dok se spor  ne okonča. Međutim, tu sudsku odluku nisu poštovali ni investitor  (koji je obeštetio ostale stanare iz ulice Gavrila Principa),  ni predstavnici vlasti u opštini Savski venac.

Protiv svoje volje Hanukkah i novogodišnje praznike proveo sam upoznajući se sa predsedničkim kandidatima - kao da ih do sada nisam dovoljno dobro upoznao. Mislim da su namerno tempirali izbore za novogodišnje i božićne praznike kako bi ih upropastili. I prošle godine je bilo tako. Umesto da mi kroz odžak upadne Mladić Mraz, upadali su mi predsednički kandidati. Ali ovo nije blog „Kako su predsednički kandidati ukrali Božić“. Ne.

Nakon što sam se satima družio sa predsedničkim kandidatima – najviše sa Veljom kao što se može videti – došao sam do zaključka da svim srcem, svim organima (naročito maestralnim), svim noktima i živcima, svim dlakama i svim prstima treba glasati za Tomu Nikolića – grobara iz Kragujevca.

  

 

Jedan od najuspešnijih francusko-belgijskih stripova u žanru herojske fantastike, „Velika moć malog Šninkela“ čita se na više nivoa – kao avantura, biblijska alegorija, bajka, romansa. Autorski tandem Rosinski i Van Ham, koji je stvorio i legendarnog Torgala, ovde se predstavlja svežom i brilijantno napisanom pričom, koju prati jednako fascinantan crtež jednog od najvećih evropskih majstora.

  Izvod iz opisa stripa (izdavačke

Dok pokušavam da shvatim građanina ove zemlje koji pucnjima u vazduh iz pištolja obeležava ono za šta njegov Patrijarh i ekipa govore „MIR Božiji – Hristos se rodi!“, počinjem

 

 

 

 

 

 

 

 

Kakva je to zbrka? Šta se ovo radi?!

Domaćin me gleda, smeši se i sladi.

 

Taj običaj ružan odavno se vodi,

Svinja uvek strada kad se Hristos rodi.

 

Ja preturam knjige iz vremena stari',

I nalazim tamo različite stvari.

 

Pravoslavni

DRAGI SVI,

pisem ovaj post iz sopstvenog iskustva.

Ne znam koliko ste primetili da se u ovoj vrsti komunikacije

dogadja nesto neuobicajeno.

Ili ocekivano?

Reci cete - ma hajde, kojesta...

Svi dragi blogeri koji misle da govorim i pricam gluposti

neka me razuvere.

Imam dokaze o onome o cemu govorim.

Pod uslovom, da oni koji o tome odlucuju dopuste da to objasnim.

Hvala na komentarima na temu.

 

 

Ovaj bi trebalo da je moj! Dan mislim. A vidi kakav je. Beo i siv. Volim ja tu kombinaciju, ali u autfitu.Ne u ovom autu sad napolju- tu mi treba barem malo zute, one od gore shto greje i rastvara tmurne valere.

Da je chovek predvidjen za minus, valjda bi drugachije izgledao, kao pingvin npr, ili bi barem imao krzno kao medved i uvecane lojne zljezde da se uredno vaksuje kako bi preziveo. Lepo priroda uredila, kad postane aprijatno, a ti brate preselenje na plazu ili pecinica pa pajkish, dok se stvari ne povrate na podnoshljivo.

Dobro, secam se i boljih ovih mojih dana, na plazi,

Savet bezbednosti UN mora da "poziva na odgovornost svoje visoke službenike za sve ono što nisu uradili i za sve ono što su sakrili u okviru svoje misije i svog delovanja na Kosovu i Metohiji", kazao je Samardžić agenciji Tanjug…

evo kako u praksi izgleda leteti jatovim avionom, sa aerodroma surcin, koji se zatvara u 11 uvece, na kome salteruse placene da daju informacije nista ne znaju, a kad insistiras, onda ti objasne da je avion krs, da je fica medju mercedesima i da ce jos koji put da PROBA DA POLETI.

Naravno, da bi dobio ovakvo objasnjenje moras licno da im dodjes na noge, u surcin, na salter,

Slušam jednu audio knjigu zadnjih nedelju dana i cenim da započnem blog o njoj ali nikako da se nameračim. Napolju i dalje sve u staklu leda pa rekoh – zar ima boljeg dana od ovog za tako nešto. U nekoliko blogova ću preći par primera koje sam čuo i koji su me zaintrigirali da se pozabavim ovom temom. Audio knjiga je „Blink“ pripremljena od strane Johna Maxwella – ko ima priliku da je se dočepa, toplo preporučujem.

Dakle, probaću da

Moja baba, ima to da priznam, pa se sad vi smejte staroj zeni ako vam volja - razumecu vas, ja tako gresan kakav sam, svako malo - je jedan od onih penzosa, zivela mi sto godina, koji se javljaju u emisije lokalnim Djokama Vjesticama, pisu pisma lokalnim rubrikama "Medju nama", pise predsedniku opstine, biskupu, poslovodji u lokalnom makisju, upravnicima PTT i Telekoma, direktorima javnih autotransportnih preduzeca, kablovskoj kompaniji, urednistvima TV stanica - uopste vodi jedan aktivan, tacnije hiper aktivan - gradjanski osveshten zivot. Pisma su izuzetno kratka i slovenski antitezirana,

Ko bi se osećao prijatno dok se provlači kroz dugačke sterilne hodnike, dok stoji u redovima pred šalterima i gura se u gužvi pred pokretnim trakama gde se torbe vrte u krug, tamo gde se niko ne zadržava duže no što mora? Pošto dočeka i poslednji komad prtljaga, putnik gurajući kolica hita kroz neonsko svetlo ka izlazu. A onda se otvore automatska vrata od mutnog stakla i ukaže mu se svet: praznično osvetljen i okićen, mnogobojan i mnogoljudan.

Putnik zastaje na vrhu rampe, osvrće se, pokušava da u mnoštvu uoči poznato lice. A tamo, ko zna koliko stotina ljudi svi do jednog gledaju u njega jer svako ima nekoga svoga ko treba da kao kukavica iz sata iskoči iz otvora na zidu kroz koji je on baš izašao. I gleda putnik sa vrha rampe, paralisan kao zec pred farovima, zvera naokolo sve dok ne ugleda ruku koja maše negde iz mase i poznat nasmešen lik ispod nje. Onda se i on sav ozari, odmahne, pa brže pogura kolica s prtljagom niz rampu u pravcu dočekivača. Susret je dirljiv trenutak.

 

Mudrost je primenjeno znanje!

Pamet vs Mudrost

Pročitala sam pre neki dan da čovek ne mora biti pametan da bi bio mudar! Često razmišljam o toj razlici između pameti i mudrosti. Znam mnoge pametne, obrazovane, inteligentne ljude, koji su potpuno nemudri – žive nesrećno, zbrkano, ljuti na sebe i druge, analiziraju sve događaje ‘u sitna crevca’ tražeći krivca, i pritom, veliki deo teško i ‘pametno’ zarađenog novca, troše na lekove i razna lečenja. A poznajem i one druge, manje obrazovane, srećne, zadovoljne, pune