Zainteresovaše me neke stvari oko VIP blogera i blogerki koje opazih poslednjih dana. Najpre, prijatno sam se iznenadio saznavši da je Strongman zaslužio taj status. Svaka čast - mislim da je opravdano. A onda, na nekim blogovima poče napadanje VIP autora i razmišljanje da li zaslužuju da budu u tom ekskluzivnom klubu.

Pomislih, verovatno sam propustio neke lekcije iz Osnovnog blogerskog vaspitanja (jedan od predmeta koji je predvidjen novom reformom osnovnog obrazovanja; već od prvog razreda osnovne škole). Pogledah ponovo par postova mesije bloga b92 Dejana Restaka, i nadjoh:

VIP

My babysitter has her bags packed.

One fine day, a couple of weeks ago, I heard the announcement that if the Radicals should win the upcoming presidential elections – i.e., Smiling Tommy Nik – that she was ready to pack up and leave the country.

Hm, I told her.

Građani Srbije treba da budu ponosni jer njihova prebogata zemlja sponzoriše sirotinju poput Richarda Gerea, Angeline Jolie, Nicole Kidman, Tommya Lee Jonesa, Julie Christie...

Toni i rokeri

/ili kako je Toni zaradio najveći honorar u karijeri/

 

Toni Fišer je trubač – skrimer.

Da podsetim: klasičan Big bend ima 4 trube, četiri trombona, pet saksa i ritam sekciju,

klavir, kontrabas, gitara i bubnjevi. Prvi trubač Big benda je isto što i koncert majstor  u Simfonijskom orkestru. Ovo je pojednostavljeno objašnjenje, a suština je u velikoj odgovornosti onoga ko svira prvu trubu.

Nota bene.

Od naših muzičara to je bio Mile Pavlović, koji je stekao zavidnu medjunarodnu karijeru na mestu prvog trubača. 

Glavna tema -- predsednički izbori -- predmet je mnogobrojnih analiza koje su onakve kakva je i politička situacija: neinventivne, lišene teorijske lucidnosti, u ravni zdravog razuma. Uglavnom čista dosada. Zbog toga, odlučio sam da ostavim izborne dileme glasačkom telu, jer je ono, po mojoj proceni, dovoljno zrelo da predvidi konsekvence svog (ne)izbora. I pozabavim se drugom temom, koja je reaktuelizovana na blogu, njegovim marginama, ali i van njega.

Dva dana nisam bio u prilici da pratim novine, te me interesuje sledece - da li su, molim vas, javili nesto novo o Bozinom Penkalu? Neke vesti, nove crtice iz zivota, nove anegdote - bilo sta? Ljudi, ubi me briga, razumite me. Nije mala stvar... Radi se o (istina falusoidnom, ali daj sta das) conditio sine qua non nase evropske buducnosti...

Kazite mi premrlom od brige, molim vas, da li su u mom dvodnevnom medijskom odsustvu javili kako mu je sada kada je Bozuretak doveo novog drugara - Rezervaciju Karte? Jel ima animoziteta izmedju Penkala i Rezervacije?

Piše: Boban Stojanović  

Sve ono što (možda) niste znali o pornografiji u Srbiji nalazi se u ovom blogu!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I sometimes eat at a popular paladar, La Cocina de Lilliam, in Havana's upscale Miramar district. And whom do I find there? Diplomats, tourists, and other business owners. (José Luis Alonso: A Nation of Entrepreneurs?)

Kola se zaustavljaju u stambenoj četvrti sa jednospratnim porodičnim kućama. Iako su dosta oronule, kao i većina kuća u Havani, vidi se da su u njima nekada stanovali dobrostojeći pripadnici predrevolucionarne srednje klase. Sada je kvart, međutim, nalik mnogim drugim delovima grada, sa rupama na kolovozu i rupčagama na trotoaru, između kojih se deca probijaju igrajući bejzbol. Urbana geografija Havane, pogotovu kad se izađe iz turističkog centra, u sebi stalno donosi izazove nepredvidljivog. Ništa u toj ulici ne govori da se u njoj nalazi jedan od najčuvenijih kubanskih restorana, osim tri-četiri nova automobila sa privremenim tablicama koje se daju strancima i jednog sićušnog čoveka od šezdesetak godina koji sedi na šamlici na trotoaru poluotvorenih očiju.

Iza njega nalazi se zelena drvena taraba, sveže obojena, što je već samo po sebi anomalija koja može da privuče pažnju izvežbanom oku. Klimam glavom kratko u pravcu čoveka na šamlici, on ustaje sa nje, otvara vrata tarabe, i pokazuje na teška drvena vrata, očito zabravljena, koja vode u unutrašnje dvorište. Na vratima se nalazi interfon sa jednim dugmetom, interfon koji radi! Zvonim, i tridesetak sekundi kasnije masivna vrata se lagano otvaraju. Unutra je La Cocina (Kuhinja) de Lilliam.

Nemanja Šarović, mladi lav SRS-a i čovek koji je uspeo da za troškove prevoza na službenom putu naplati 1,6 miliona dinara (od Skupštine Srbije), pretučen je u Beogradu... Pretučen je u sred predizborne kampanje i to kada se aktivisti stranaka polako jure motkama oko plakatiranja. U toj jurnjavi napadnute su aktivistkinje DS-a, Ana Jeftović i Nađa Jovanović.

Aktivisti se biju, a lideri kao deca proizivaju. Ne znam da li ste imali priliku da vidite snimak susreta Borisa Tadića,

Revolucionarni pomak u ljudskom razvoju je kada mali čovek počne sam da se oblači. Što, naravno, prati dodatno rastezanje roditeljskih živaca, ali napredak je neosporiv. Dok potomak sedi u hodniku i vezuje prste pertlom u mrtvi čvor, na kome bi mu pozavideli i najiskusniji morski vukovi. Operaciju prati refren: »Mogu sam!«, a prisutnog roditelja podilaze žmarci od zadovoljstva

     

“Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti.”Milorad Pavić  

PREDEO SLIKAN ČAJEM (8/x)

 

Prosveta Beograd (1988)

  

Ovu novu godinu smo odlučili proslaviti u toplijim krajevima. Magla i hladnoća su bili previše depresivni, pa smo počeli da istražujemo. Prijateljica koja studira u Barceloni mi je javila da joj dolazi momak u posjetu za NG te da je vrlo jeftino do tamo ići avionom. Odluka je pala vrlo brzo, a kako i ne bi jer od Graza do Barcelone avionska karta Ryanairom početkom januara koštala je 0.01 Euro. Da nisam putovao na ovaj način, ne bih vjerovao da može biti istinito ali je tako. Avion sleće na Gironu koja je od grada udaljena oko 70 km. Za nekih sat vremena vožnje autobusom ukazuje

 

 

 

 

 

 

Nikada neću zaboraviti suze malog Etjena, rođenog prije 6 godina u Londonu. Kingstone hospital, rekao mi je samo par dana ranije kada smo se upoznali. Etjen, od oca Radža i majke Kam. Porijeklom Indus, i na to mi je, prilikom upoznavanja, skrenuo pažnju. Mjesto boravka London, Richmond park. Kasnije ću saznati

Poslednjih nedelja intenzivno posmatram lica prolaznika. Ne sećam se tačno ko – ali svakako neko veoma pronicljiv – u vreme najžešćeg beznađa devedesetih rekao je, (citiram po sećanju), da se sva materijalna beda i moralna raspuštenost jednog društva najbolje čita sa lica ljudi na ulicama.  

Pošto sam poslednjih nedelja dosta putovao ─ većina žena i muškaraca koje sam na ulicama (Novog Sada, Niša, Bora, Beograda...) susretao izgledali su mi kao da su nekom čudnom srećom pobegli sa mitinga Srpske radikalne stranke, Nove Srbije, ili, ne daj bože, s glavnog odbora

Ispitujuci lucenje pljuvacke i zeludacnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, fiziolog Ivan Petrovic Pavlov, baveci se ovim istrazivanjem krajem 19. veka, dosao je do iznenadjujuceg otkrica: pas je poceo da luci sok pre nego sto je dosao u fizicki dodir sa hranom. Samim tim sto je video hranu, ili osetio njen miris, pas je poceo da luci sok. Ispitujuci dalje ovaj fenomen, Pavlov je otkrio da moze izazvati lucenje soka kod psa