Danas sam se uverila da policija u Srbiji moze da ti dodje na kucu i da te privede kao kriminalca jer si presao ulicu na crveno ili gazio po travi. Upravo to se dogodilo mojoj kcerki. Minut posto se vratila sa fakulteta, na kucnim vratima oglasilo se zvono, a na pragu su stajala dva policajca s nalogom za njeno privodjenje. Ali, da krenem od pocetka.

U

A reader just emailed me to ask about retiring in Serbia. I'm not retired yet, but definitely considering things. Plenty of expat Serbs do retire in Serbia now, and that number will increase phenomenally if/when economic and political stability are on the horizon. Here are my tips and I'd love to hear yours:

o Cheap living -- Belgrade is pretty pricey (although not compared to London, New York or Boston), but other places, such as my part-time hometown of Sombor Serbia are remarkably cheap. You can buy or build a house for very little, perhaps 100k Euros for a nice house in the best

 Dve za jedno prepodne

Jos juče kad sam se povukla u ćošak u kafanu Kalenić ne bih li na miru ispisala šta sve treba da uradim, mimo placa misli o proslosti i zakletvi u buducnost vezano za smrt mog oca, počeo je nesporazum.  Dakle, iako mi već bukvalno 26 godina  priča u detalje o svojoj sahrani menjajući scenario u detalje, ja ga nikad nisam slušala jer me je to užasno nerviralo. I sad kad kucnu čas ja odjednom ničega ne mogu da se setim osim besmislenih detalja koji su me nervirali. U kućama haos od gostiju i rodbine. Svako priča o svojoj sahrani primećujem: pokojnik

Danas je u BiH još jedan od onih "istorijskih" dana.Naime, danas se u Skupštini BiH treba usvojiti paket zakona o reformi policije jer bez njega, pojednostavljeno, nećemo moći u Evropu. Više niko normalan ne može da vjeruje da su domaći vlastodršci sposobni da se dogovore oko bilo čega. Za one koji ne znaju BH političari se jednoglasno uspiju dogovoriti jedino oko povećanja svojih plata i aktima podrške svom ionako moćnom standardu. Tako ova država služi samo međunardonoj zajednici i domaćim političarima. Imovinski kartoni i jednih i drugih su nakon "misije" u Bosni mnogo

Negde u vreme protesta 96/97 učinjeni su prvi ozbiljniji uspesi u pokušaju da se objasni da slobodni izbori ne znače samo to da možeš da glasaš za više partija, a da te niko ne prisiljava i sl. Uspevali smo građanima da objasnimo koliko IMA VEZE kako i šta mediji „kažu“, bez obzira što se većina „nebeskih glasača“ uvek klela da bi oni glasali isto bez obzira na ono što čuju u medijima. Kako se onda desilo da na republičkim izborima 2000-te te iste nebeske partije padnu na (samo) 74 poslanika, ostaje da se analizira.

Koliko ono što mediji kažu/lažu/izvlače iz konteksta „ima veze“ postalo je na kratko jasno tek kada je ubijen Zoran Đinđić. Posle zabrana nekih novina i promena par redakcija od strane većine patriotiski odgovornih novinara (ne mislim na one sa RTS), stvari su se stabilizovale za vreme prvog premijerskog mandata Vojislava Koštunice. Sem B92, Blica, Danasa i par nedeljnika, sve ostale novine i televizije u maštovitosti promovisanja nebeskih vrednosti prevazilaze Miloševićevo vreme. Naime, nekadašnje diktatorske fore u medijima je bilo lako „pročitati“ između redova, dok sada za većinu laži iz Politike, Novosti, Kurira, Press-a, čak i glasači koji će glasati „za Evropu“ veruju da „mora da tu ima neke istine“.

Teze koje se podmeću/ponavljaju od početka izborne kampanje se javljaju u mnogo varijanti, malih ili velikih članaka, tema dana, intervjua, komentara itd, ali se mogu grupisati u sledeće:

 

састав на тему  . . . могућу

 

  

ташта ми овде.знам, све, ама баш све контроли биће подвргнуто, а дијалога што следе битићеих.хоће.

 

- оделотије непримерено годинама,који спорцки стил,уредност пре свега ове боје ко упапагаја, коментарише

- али то је модерно а и обашка што се удобно осећам, правдамсе

- ма мењај то, неозбиљно  једном речју, упорнаје

- добро мењаћу, помирљиво ја

Dobio sam divan poklon. Knjigu. ANNIE LEIBOVITZ, The Photographer’s Life, 1990 – 2005.

Neprekidan tok fotografija slikanih širom sveta na najneverovatnijim mestima i njačudnijim prilikama na prelazu vekova. Fotografije su nanizane onako kako su se nizali događaji i proticalo vreme. Svaka jedinstvena, a sve zajedno pripovedaju život umetnice. I druge živote. Uverljivo, setno, potresno, očaravajuće. 

Scene iz života, porodične fotografije,

Zamislite mladu zenku nemackog ovcara od 17 meseci kako vas gleda pogledom tuznog pesnika, a onda vam zagnjuri glavu u krilo uz dubok

Zanima me, skuplja tko sličice Životinjsko carstvo. Trebam brojeve 43, 246 i 249. Za razmjenu imam skoro svih 250 brojeva.

Imam za razmenu sličice Životinjskog carstva sa brojevima: 5,29,30,31,85,132,161,171,176, 177,187,210 i 217

Da se nadjemo danas popodne ispred škole da tapkamo? Imam neke nove sličice.

 

U detinjstvu, kao i svi drugi, sakupljao sam razne sličice. Grdna majka od svoje male plate izdvajala je redovno po malo više od samog džeparca za poneku čokoladicu sa sličicama. A i od džeparca smo brat i ja odvajali samo da kupimo što više. Bila je to prava opsesija. Medjutim, kad sam shvatio kako se sličice sakupljaju u Švajcarskoj, shvatio sam da smo za nih mala deca, u pravom smislu tog izraza.

 

No, da se vratim prvo na moja sećanja na sličice.

 

   

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.

http://youtube.com/watch?v=9XhKTC5rytI

Prichu

Hipoteze i nagađanja su jeftina, bar većini nas kojima život ne zavisi kritično od mišljenja sa kojim izlazimo pred svet, a ako im niko ne može proveriti vrednost onda i good value for money, opet - zato što su jeftina.

Tako, evo jedne transvaluation hipoteze by speculation. Recimo da juče vrednost znanja o tome kako „nasrtati“ na mikrotalasnu rernu (naterati je milom ili silom da radi ono što mi hoćemo) nije bila neka, pošto je i neznalac mogao uz priloženo upustvo da nasrće podjednako dobro. Lako je napraviti neku istorijsku paralelu gde je gradijent ovako neke vrednosti bio redove veličina značajniji, uglavom u pozitivnom smislu iako je istorija prepuna i negativnih primera.

Ponekad se stvarno pitam šta mi je trebalo u životu da se navučem na novinarstvo. Lepo sam mogla da sedim, k'o pravnica, pored nekog fikusa i bogdamevidi. Ili da budem možda advokatica i nastupam u američkim serijama. U stajliš kostimu, sa ekipom mladih pravnika koji rade kao robovi, a ja obaram s' nogu porotu. Što retorikom, što nogama koje vire iz pomenutog kostima.

Predavanje i promocija knjige Istraživanje realnog planetranog filozofskog superstara Slavoja Žižeka, protekla je uzbudljivo i duhovito, dokazavši publici da zaista prisutvuje događanju „svetskog duha" u Beogradu. Žižek živi u Argentini, predaje u SAD i Evropi, a državljanin je Slovenije - formirao se u nekada zajedničkoj državi SFRJ, a jednu od prvih knjiga pisao je krajem sedamdesetih na srpskom jeziku. Zbog toga, kao i zbog izuzetnog prijema i nesumnjivog uticaja u našoj sredini, Žižeka možemo da posmatramo - on nam sigurno neće zameriti - i kao domaćeg autora.

O poseti slovenačkog filozofa i teoretičara psihoanalize Slavoja Žižeka dugo se nagađalo, uz puno lažnih najava, ali i iskrene želje da nakon deset godina ova teorijska zvezdaponovo poseti Beograd. Poslednji put bio je ovde tokom Studentskog protesta 96/97, gde ga je, zajedno sa drugim demonstrantima, zaustavio policijski kordon na Brankovom mostu. Takvih prepreka ovog puta nije bilo, ali su se pojavile one drugačije, pre svega organizacione - sala Kulturnog centra Beograda bila je mala (370 sedišta) da bi obezbedila mesto svim zainteresovanim, a podela besplatnih karata donela je i mini-skandal - umesto u petak u 16 sati, kako je prvobitno najavljeno, karte su mogle da se preuzmu dva sata ranije, da bi do pola četiri već bile podeljene! Da ima nečeg pozitivnog u tome sugerisao je jedan korisnik Facebook grupe posvećene Žižekovom gostovanju: činjenica da se za filozofsko predavanje karte razgrabe za manje od dva sata siguran je znak da stižu bolja vremena. Uprkos ovom optimističkom tumačenju, sa kojim se intimno slažem, mislim da je reč o očigledno lošoj proceni organizatora, te nerazumevanju popularnosti koju trenutno Žižek uživa globalno, pa samim tim i u Srbiji. Mada nije bilo ozbiljne najave, jagma za kartama, interesovanje novinara, kao i prisustvo nekih poznatih politički angažovanih ličnosti, Vesne Pešić i Đorđa Vukadinovića, sugerisalo je da je reč o događaju od prvorazrednog značaja, koji je i pored „medijske blokade", stogao do onih temeljno zainteresovani za njegov filozofski rad, kao i do onih koji su tu bili da bi „videli i bili viđeni".

Kada se prisetim samog početka 90-tih, odmah se setim svega onoga što smo na protestima & demonstracijama zahtevali. Sve što smo zahtevali, imali smo na papiru u obliku domaćih zakona ili međunarodnih konvencija. Želeli smo samo da se to sprovede U PRAKSI, a da vremenom neke stvari postanu opšteprihvaćene VREDNOSTI koje ogromna većina građana neće dovoditi u pitanje.

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

Ova kampanja pocinje da stresira ozbiljno. I to na neocekivanim nivoima...Jer, ipak sam do sada u kisi sudbinskih izbora naucio da se nosim sa stresom koju donosi ispraznost, opshtemestizam i stres od moguceg ishoda...Ali ofsajd stres je bas tezak za rukovanje....

Na stranu, sto su radikali poceli da vode kampanju od vrata do vrata. Ideja da bi mi pred vratima mogao osvanuti Aleksandar Vucic ili dobro obavesteni Mircic ispunjava me prilicnom dozom horora i uzasa.

Vidite radikala na vratima. I? Jel dosao da razmenjuje imovinu ili da vrbuje? Pocinjem da se strecam