What happens when we are ALL in?

I think that the Great Military Minds sitting in the hallowed halls of the North Atlantic Treaty Organization in Brussels clearly owe a debt of gratitude to our illustrious Prime Minister for his steadfast refusal to sign up.

Kostunica, in telling the world that he is against Serbia’s joining NATO, is actually positing himself as a safeguard of the alliance’s continuity. If we were ALL members, then who would we oppose? Who would the alliance bully into submission? From whom would NATO protect us? If we were all members in this heretofore rather exclusive club, how could we be the envy of the rest of the world – if the rest of the world also carries the club card?

Šta bih mogao danas da radim?

Šta uopšte rade ljudi kad ustanu u sedam ujutru? Još ni prodavnice nisu počele da rade.

Jutarnja kafa.

Da li je to zdravo?

Hm, mislim da nije. Prosuo sam je u slivnik.

Muka mi je. Trebao bih nešto da pojedem, ali mi je muka na samu pomisao na hranu.

Saopštenje za javnost

NEONACISTI MARŠIRAJU LEGALNO?

Najava neonacističkog marša i mitinga 7. oktobra 2007. u Novom Sadu propraćena je  informacijom da su organizatori prijavili javni skup, kako bi se manifestacija Nacionalnog stroja (navodno ilegalne neonacističke organizacije) prekrila velom legaliteta. Uopšte ne želimo da pomislimo da nadležni organi neće zabraniti taj skup. Naime, verujemo da su oni svesni dalekosežnih negativnih posledica eventualne legalizacije nacističkog divljanja po ulicama Novog Sada, posebno ako se uzme u obzir da su organizatori

Neću sada o tome da veronauka nema šta da traži u državnim školama u 21. veku i da mora biti organizovana pri crkvama, u slobodno vreme đaka, pa neka ih vode, ne marim.

Ili o onome kako sam mislila da sam daunlodovala stomačni virus kada sam, prilikom ispitivanja komisije za dodelu državnih frekvencija, videla svešteno lice u komisiji. Ali, nešto slično hoću, i to uz dozvolu roditelja koji su mi se ovom prilikom obratili.

Prilikom upisivanja u pačiju školu, mama patka i tata patak imaju mogućnost da biraju da li će im deca ići na građansko ili veronauku. Pre

Unazad dva tri dana na blogu su se pojavila dva posta sa temom bankarstvo.

Bilo je veoma mnogo zanimljivih komentara, uglavnom nezadovoljnih komintenata.

Bilo je i vrlo dobrih objašnjenja o tome, kako funcioniše bankarski sistem.

Zanimljivo da niko nije postavio, bar se meni tako čini, ključno pitanje :

Koji je osnovni razlog što se na našem finasijskom tržištu pojavilo toliko

"inostranih" banaka? 

Odgovor tipa " zbog profita" se podrazumeva, ali da li je to suštinski odgovor na postavljeno pitanje.

Izvolite.

I ne razmišljajući, često upotrebljavamo neke tvrdnje, usvajamo neke stavove, pronađemo se u nekoj emociji, informaciji, a da retko razmislimo o tome da li je bilo šta od toga istinito ili lažno. Uče nas u školi ili nam saopštavaju različite činjenice koje uzimamo "zdravo za gotovo", retko ili nikako razmišljajući da li je sve to čto čujemo tačno ili netačno.

Prikupila sam neke tvrdnje, stavove, ocene, procene, neke predrasude

Počela sam da čitam knjigu Lovac na zmajeve. Dobila sam na poklon.

Pre toga sam dobila neku potpuno ludu kompilaciju na kojoj su recimo Shock Headed Peters, I, Bloodbrother Be. Naravno da me zanimaju. Google, oficijelna stranica, Wikipedia, myspace, internet izdanja muzičkih magazina…preslušavanje. Dobila sam sinoć Edith Piaf, pet diskova. Želim da slušam. Čeka me načeta Short History of Tractors in Ukrainian. Crvenkape sam morala ostaviti.

MERA PATRIOTIZMA U SRBIJI DANAS 

Umesto šovinistickog laskanja narodnoj taštini, treba oštrom
kritikom proceniti sposobnost, prava i moć svoje države i svoga naroda.
Jovan Cvijić, 1921.[1]  

Direktan izliv patriotizma na mozak koji poslednjih nedelja, poput kakvog zlokobnog virusa prenetog iz devedesetih, opseda mnoge glave u Srbiji alarm je za uzbunu svega onog i svih onih koji još uvek veruju u to da Srbija ─ uprkos svemu ─ i dalje može da bude: građanska, uljuđena, pristojna i sređena zemlja. 

Šta su i koji su, dakle, nacionalni interesi Srbije danas? 

Porodice žrtava bombardovanja Televizije Srbije prihvataju javni poziv ministra odbrane g. Dragana Šutanovca, od 14. septembra, da se hitno sastanu ne bi li rešili problem transkripata razgovora natovskog pilota koji je bombardovao Televiziju aprila 1999.

Porodice tvrde, pozivajući se na dokumente, da je u prislušnom vojnom centru u Podgorici, u noći između 22. i 23. aprila 1999, presretnut razgovor sa bazom natovskog pilota koji je upravo krenuo da bombarduje sedište Televizije Srbije. Transkript je iz Podgorice smesta poslat u Beograd: Miloševićev vojni vrh, dakle, unapred

Felipe Skolari je čovek koji je osvojio titulu prvaka sveta sa dobrom ali ne i prejakom reprezentacijom Brazila 2002. godine, dve godine kasnije sa Portugalijom igrao finale Prvenstva Evrope i izgubio, a tri godine kasnije udario/pokušao da udari Ivicu Dragutinovića.

Ovako, siguran sam, glasi biografija brazilskog trenera iz perspektive prosečnog posetioca sportskih strana b92.neta, i nemam ništa protiv. Naći opravdanje za dripački gest kakvog bi se postideli neuporedivo manje poštovani, mlađi, gluplji i bahatiji hodači po Zemlji je nemoguće.

Skolari je svoju nemoć,

Drage i dragi,

Kratko ću, ipak je rođendan, treba početi partey. Elem, ako se nisam grdno prevarila jer, kada su rođendani u pitanju, svi koji me znaju - znaju da to često činim, danas je: HAPPY BIRTHDAY TO U JELENA KRAJŠIĆ!!!

Here u are darlin'